Све вијести
Обиљежен Свети Сава у Ступовачи, 27 јануар 2023.
Обиљежен Свети Сава, 27.01.2023.
Дан посвећен првом српском архиепископу и просветитељу Растку Немањићу, Светом Сави, обиљежен је на Савиндан 27.01.2023. године, вечерњом службом у Српској православној цркви Светога Димитрија у Ступовачи.
Вечерњу службу предводио је парох ступовачки, јереј Далибор Петковић .
У пригодној бесједи отац Далибор говорио је окупљеном вјерном народу и великом броју дјеце о животном путу најважнијег српског архиепископа и утемељитеља аутокефалности српске цркве.
Посебно је импресиван био дио када су најмлађи даровани разним поклонима а које су им уручили чланови Српског културног друштва "Просвјета" пододбор Гарешница, обучени у српске народне ношње карактеристичне за Шумадију.
Морамо се захвалити уз гарешничке просвјетаре и Вијећу српске националне мањине Града Гарешнице и Кутине који су финанцијски помогли у набави поклона, као и Српском народном вијећу на донираним бојанкама за најмлађе и њихово савладавање азбуке.
Отац Далибор је потом све окупљене позвао у Мјесни дом Ступовача, гдје су се чланови најмлађе и сениорске секције Српског културног друштва Просвјета ,пододбор Гарешница представили плесним кореографијама Мославине и Србије.
Вриједне чланице Просвјете и овога пута припремиле су богато послужење за све присутне.
Предсједник СКД Просвјета Гарешница Зоран Блануша и предсједник ВСНМ Кутина Јовица Трбојевић уручили су поклоне за дјецу која су се нешто касније укључи
ла у програм.
Фотографије:
Дан сјећања, 27.01.2023.
Дан сјећања, 27.01.2023.
У петак,27.01.2023. године на загребачком главном колодвору обиљежен је Међународни дан сјећања на жртве Холокауста.
Градоначелник Града Загреба Томислав Томашевић је положио цвијеће и сукладно јеврејској традицији каменчиће испред Споменика жртвама Холокауста и усташког режима наци-фашистичке творевине Независне Државе Хрватске.
"Ми као градска власт желимо градити град толеранције.Град који је отворен према свима,град једнаких могућности за све- без обзира на националност,на вјероисповијест,на поријекло или класу.Без обзира на било какву припадност или одређење.То није само мисија градске власти,већ одговорност свих нас који у овом граду живимо", истакнуо је загребачки градоначелник.
Нагласио је како се на данашњи дан присјећамо свих Жидова, али и Срба, Рома и Хрвата, који су страдали од нацистичког и усташког режима.
Присутнима се обратио и предсједник Антифашистичке лиге и Грађанског одбора за људска права Републике Хрватске Зоран Пусић који је закључио " обиљежавање Дана сјећања на жртве Холокауста није само сјећање на прошлост него и брига о томе каква ће бити будућност.
Међународни дан сјећања на жртве Холокауста одлуком УН-а обиљежавамо 27 сијечња, на датум када су јединице Совјетске армије 1945. године ослободиле највећи нацистички концентрацијски логор- Аусцхwитз. Том приликом ослобођено је 7.5000 затвореника које су непогубљене оставили нацисти у бјежанији.
Комеморацију у Загребу и ове године организирали су Антифашистичка лига Републике Хрватске,Жидовска опћина Загреб, Доцумента-центар за суочавање са прошлошћу и Српско народно вијеће.
Међу поштоватељима невиних жртава рата били су Душан Зорић, предсједник удруге "Правда" из Бјеловара и Душан Маргетић, предсједник Вијећа српске националне мањине Града Бјеловара.
Фотографије:
Помен невиним цивилима села Кометник и Добрић, 14.01.2023.
Помен невиним цивилима села Кометник и Добрић, 14.01.2023.
Јучер, 14.01.2023. године, Вијеће СНМ Опћине Воћин заједно са Вијећем ВСНМ Вировитичко-подравске жупаније обиљежило је 81. годишњицу страдања 267 невиних цивила села Кометника и Добрића 14.јануара 1942. године. Тај страшан злочин почињен је од стране усташа након окршаја партизанских и усташких постројби 11. и 12. јануара 1942.
Свету литургију у цркви у Воћину предводио је парох Драган Гаћеша заједно са свештеником Јованом Шаулићем и свештеником Благојом Ђукићем, парохом вировитичко - гаћишке парохије. Након литургије услиједило је посвећење колача и кољива крај споменика у Кометнику, обраћање присутних и полагање вијенаца.
По завршетку полагања вијенаца, окупљени су се упутили на освештење новоуређеног подрума гдје су невини цивили страдали тог дана, те освештење спомен собе у којој ће бити стална музејска постава у знак сјећања на жртве тог страшног злочина.
Посебно треба захвалити Српском народном вијећу које је финанцирало обнову ове зграде, те представници одјела за културу Снв- а Анети Владимиров и архитектици Сари Насић која је све то пројектирала. А све то неби било могуће без извођача радова, грађевинске фирме "Билић" из Слатине. Уређење зграде није завршено, али ће бити кроз пар мјесеци.
Ову комеморацију својим присуством су увечали конзул Републике Србије у Вуковару, Људмила Остојић и Јелена Сурла, министар савјетник у амбасади Републике Србије у Загребу.
Предсједник ЗВО Вуковара, Дејан Дракулић и секретар Винко Лазић.
Од делегација из сусједних жупанија присутан је био Никола Ивановић, дожупан Пожешко-славонске жупаније и доградоначелница Града Пакраца Мирсада Поповић Дамјановић.
Предсједник Вијећа СНМ Загребачке жупаније Драгиша Пилиповић. Предсједник Вијећа СНМ Града Бјеловара Душан Маргетић и предсједник Вијећа СНМ Опћине Ђуловац Милан Радаковић.
Од представника Вировитичко-подравске жупаније као и увијек био је прочелник Иван Хорват, те замјеник жупана из редова српске националне мањине Игор Павковић.
Делегације Вијећа наше жупаније, а то су Вијеће СНМ Града Слатине, Града Ораховице, Опћине Градина, Опћине Сухопоље, Опћине Чађавица и Опћине Нова Буковица.
Такођер је присутна била и предсједница СКД "Просвјета" Слатина и
предсједник Удруге антифашиста Вуковарско - сријемске жупаније Лазо Ђокић.
Фотографије:
Изборна скупштина удруге "Правда", 19.01.2023.
Изборна скупштина удруге "Правда", 19.01.2023.
У четвртак 19.01.2023. године, у ресторану "Павичић" у Летичанима покрај Бјеловара, одржана је изборна скупштина удруге "Правда ",удруге особа оштећених терористичком дјеловањем.
Наиме, добро је познато да су 1991 и дијелом 1992 године у самом Граду Бјеловару и његовом прстену, у зрак терористичким актом дигнуто и уништено око 650 српских приватних кућа и господарских објеката. Нажалост, уз вишедеценијски труд оснивача удруге Јовица Бркића ,Душана Зорића и Звонка Ивековића ,незнатан број оштећеника доживио је сатисфакцију и било какву врсту обнове. Удругу су примали и са проблемима били упознати и предсједници РХ Иво Јосиповић и Стипе Месић,предсједници Владе РХ Јадранка Косор и Зоран Милановић. Српско народно вијеће запримило је комплетну документацију фото записа, пописаних оштећеника именом и презименом као и адресе те попис уништених објеката .Упркос свему ,није било значајнијих корака или можда довољно политичке воље за рјешавање ове проблематике.
Смрт дугогодишњег предсједника Удруге "Правда"( од 2009. године) Звонка Ивековића,изузетног спортског дјелатника и ентузијасте ,оснивача Атлетског клуба Бјеловар ,болно је одјекнула међу штоватељима популарног "Тарзана " а посебно међу члановима удруге.Напомињемо да је Звонко био етнички Хрват,који се јавно успротивио неразумном минирању српских кућа ,па је тако, из одмазде за јасно изражен људски и цивилизацијски став страдала и његова особна имовина.
Сама скупштина започела је минутом шутње за преминулим предсједником Звонком Ивековићем и Биљаном Пусић, чији супруг Зоран годинама води Грађански одбор за људска права РХ, која је била велики подржаватељ Правде,као и у међувремену преминулим члановима удруге.
Скупштину је водио један од оснивача удруге "Правда" Душан Зорић.
Чланови су једногласно усвојили предложени дневни ред а тајник Удруге Јовица Бркић поднио је Извјештај о раду као и финанцијски извјештај који су једногласно прихваћени.
Присутнима се у име Бјеловарско-билогорске жупаније обратио замјеник жупана из редова Срба Саша Лукић,предсједница удруге "Доцумента" из Загреба Весна Тершелић, предсједник ВСНМ ББЖ Дарко Карановић и предсједнк ВСНМ Бјеловар Душан Маргетић.
Резиме говорника имао је изузетно битну смјерницу а то је да рад удруге треба да се настави без обзира на досадашњи учинак, јер престанком рада удруге изгубио би се правни континуитет и субјективитет а појединци у правилу мало тога самостално могу урадити.
Тајник Бркић предложио је за предсједника Душана Зорића, за његовог замјеника Младена Гуњевића а на иницијативу свих чланова поновно себе за тајника.
Сва три приједлога једногласно су прихваћена.
Дожупан Лукић радити ће на томе да нови жупан ББЖ Марко Марушић што скорије прими изасланство удруге а Дарко Карановић да их прими замјеница предсједника Владе РХ Ања Шимпрага.
Фотографије:
         
|
Српски традиционални обичаји за Божић и изложба икона Персиде Жутинић, 05.01.2023.
Српски традиционални обичаји за Божић и изложба икона Персиде Жутинић, 05.01.2023.
У Завичајном музеју Дарувар, 05.01.2023. са почетком у 18 сати почео је програм приказа обичаја Бадњака и Божића православних Срба овога краја.
Након кратког окупљања у предворју дворца грофа Јанковића (Завичајни музеј Дарувара) уважене госте и посјетитеље дочекао је даруварски парох, јереј Ђорђе Остојић.
Гости су били градоначелник госп. Дамир Лненичек, доградоначелница гђа. Ванда Цегледи, даруварски жупник Иван Попић, замјеница жупана из редова чешке нац. мањине гђа. Тања Новотни Голубић и замјеник жупана из редова српске нац. мањине Саша Лукић.
Програм је почео са кратким уводом гђе. Марије Ивандекић, в.д. равнатељице Завичајног музеја Дарувар.
Програм је са успијехом водио протојереј-ставрофор Лука Босанац (наратор), док су глумци Крстомир Кићо Граовац, Мица Јефтинић, Сергеј Радука, Стефан Гајић и Јелена Савановић одлично дочарали обичаје дочека Бадњака и Божића православних Срба овога краја.
Након пригодног програма изложбу православних икона Персиде Жутинић је отворила Мајана Штор, дипл. повј. умј. са детаљним повијесним приказом израде икона у Православној цркви кроз Византијско раздобље до данашњих дана.
Испред Епархије пакрачко-славонске уважене госте и посјетитеље је поздравио протојереј-ставрофор Ђорђе Теодоровић и захвалио се на посјети у великом броју.
Посјећеност свеукупном догађају је била изузетно велика тако да је галеријска сала била потпуно попуњена док је велики број посјетитеља остао у ходнику.
Изложба икона Персиде Жутинић остаје отворена мјесец дана, од 05.01 до 05.02.2023.
Фотографије:
