На Преображење Господње, у суботу, 19. августа 2023.

На Преображење Господње, у суботу, 19. августа 2023.

На Преображење Господње, у суботу, 19. августа, у загребачкој Саборној цркви која тог дана прославља храмовну славу, Свету Литургију служиће Његова Светост Патријарх српски Порфирије уз саслужење Епископа буеносајреског и јужноцентралноамеричког Кирила.

Тада ће и владика Кирило преузети управљање Митрополијом загребачко-љубљанском, у складу са одлуком Светог Архијерејског Сабора који га је на свом заседању, у мају ове године, изабрао за администратора наше епархије.

У наставку доносимо биографију владике Кирила.

 Др Кирило (Бојовић)

Епископ буенос ајрески и јужно-централно амерички

администратор Митрополије загребачко-љубљанске

Др Кирило (у свијету Милан) Бојовић рођен је 4. фебруара 1969. године у Подгорици, као пето дијете Радула и Зорке (рођене Јовановић).

Осмогодишњу и средњу школу (гимназију „Петар I Петровић Његош“) завршио је у Даниловграду са дипломом Луче првог степена.

Војни рок служио је у Карловцу, 1987. и 1988. године.

Природно-математички факултет Универзитета у Подгорици, завршио је 1992. године, након чега је уписао постдипломске студије на ПМФ-у у Београду. Завршио их је 1996, одбраном магистарског рада на тему „Групе холономија и комплексне повезаности“.

Прије монаштва, Владика Кирило радио је као асистент на Природно-математичкомфакултету у Подгорици (1993. до 2000. године).

Годину дана – од 1. фебруара 1998. до 1. фебруара 1999. године, провео је на специјализацији на Математичком универзитету „Ломоносов“ у Москви.

Крајем 2000. године дао је оставку на посао на универзитету и, по благослову Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, постао искушеник Цетињског манастира.

Митрополит Амфилохије је, уочи Петровдана, 11. јула 2004. године, Милана Бојовића постригао у монаштво давши му име Кирило. Исте године, на Божић, рукоположио га је у чин јерођакона, а сљедеће, 2006. године, 21. маја, у чин јеромонаха.

Московску духовну академију владика Кирило уписао је 2005. године. На истој је дипломирао 2008. године, одбраном кандидатске дисертације на тему „Митрополит Петар  II Петровић Његош као хришћански философ“. Поменута дисертација призната је 2010. године као докторска дисертација на Универзитету у Београду.

Током трогодишњег боравка у Москви ванредно је завршио и Московску духовну семинарију.

Главни уредник часописа Митрополије црногорско-приморске „Светигора“ био је од 2008. до 2018. године, а од 2008. године је био и координатор вјерске наставе у Митрополији црногорско-приморској.

Од 2009. до 2014. године био је професор Светог Писма Новог Завјета и васпитач Богословије Светог Петра Цетињског.

Одликован је чином протосинђела 2010, а чином архимандрита 2013. године.

Од 2014. до 2016. године архимандрит Кирило био је Архијерејски замјеник у Епархији буеносајреској и јужноцентралноамеричкој.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве га је, маја 2016. године, изабрао за викарног епископа митрополиту Амфилохију, са титулом ”Епископ диоклијски”. У том чину је остао замјеник митрополита Амфилохија који је управљао епархијом са сједиштем у Буенос Ајресу.

Хиротонију у епископски чин извршио је Патријарх српски Иринеј, 31. јула 2016. године, у Храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

Одлуком Светог Архијерејског Сабора 2018. године, изабран је за епархијског архијереја буенос ајреског и јужно-централно америчког. Чин устоличења извршио је митрополит Амфилохије, 2. септембра 2018. године, у храму Рођења Пресвете Богородице у Буенос Ајресу.

Од 29. маја 2018. године редовни је члан Међународне Словенске Академије науке, образовања, умјетности и културе.

Универзитет Олга и Мануел Ајау Кордон (La Universidad Olga y Manuel Ayau Cordon – OUMAC) из Гватемале, 18. априла 2023 г., додијелио је владици Кирилу почасни докторат –Honoris Causa.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, одржан у мају 2023. године, изабрао је Епископа Кирила за администратора Епархије загребачко-љубљанске, чиме је он на том мјесту наслиједио Његову Светост Патријарха Порфирија.

Епископ Кирило носи и титулу мајсторског кандидата у шаху, коју му је додијелио Шаховски Савез Црне Горе, 3. јуна 2023. године.

Фотографија:

Света Ана, Пављани, Бјеловар, 07.08.2023.

Света Ана, Пављани, Бјеловар, 07.08.2023.

У Српској православној цркви Светих апостола Петра и Павла у Пављанима поред Бјеловара ,07.08.2023. године с почетком у 10.00 сати, одржана је Света литургија поводом празника посвећеном успенију Свете Ане ,мајке Свете дјеве Марије.

Свету литургију предводио је парох из Копра Тома Ћирковић уз саслужење пароха сисачког Немање Ђурића,грубишнопољског Славена Јовићића ,пароха из Велике Писанице Миомира Гвојића,пароха из Велике Бршљанице Славимира Гвојића ,те наравно.домаћина оца  Драгана Топића пароха нарћанског.

Међу чтецима морамо истаћи нашег оца Љубишу Миодраговића.

Вјерни народ са својим свештенством учинио је литијски опход око светиње , а кратки помен на гробу некадашњег пароха у Пављанима ,оца Стевана Јаковљева учинили су отац Тома и отац Миомир.

Након резања славског колача и преливања кољива, подијељена је нафора а вриједни црквени одбор са својим парохом Драганом за сав вјерни народ приредио је славски ручак .

Морамо посебно похвалити нашег др.вет. Небојшу Верића те Бранку Обрановић,( чланове Вијећа српске националне мањине Града Бјеловара) као и цијелу обитељ Обрановић из Коренова који су дали велики допринос у организирању овога празника.

Међу гостима био је  предсједник ВСНМ ББЖ Дарко Карановић са супругом Слободанком.

Фотографије:

1234NEXT

Комеморација у Кусоњама, 13.08.2023.

Комеморација у Кусоњама, 13.08.2023.

Аугуст 1942 године у црно је завио Србе западне Славоније, посебно пакрачког краја. Пакрачке Кричке, Бранешци, Дереза,Кусоње, Слобоштина а у јесен и Кукуњевац била су мјеста српске гологоте.

Наиме, усташе су у свом повампиреном и сатанистичком клању вршиле планирани геноцид над српским народом у тзв " Независној држави Хрватској". Непобијени су упућивани у логоре из којих се ријетко тко вратио а само они који су упућени на готово робовласнички рад у Њемачку су успјели сачувати живу главу.

У недељу 13.08.2023. године у Кусоњама код споменика посвећеном побијеним становницима овог краја , Вијеће српске националне мањине Пожешко славонске жупаније и  Града Пакраца те УАБА Пакрац,Липик, обиљежила су 81 годишњицу од немилих догађаја.

Присутне је поздравио замјеник жупанице из редова српске заједнице ПСЖ Никола Ивановић и кратко подсјетио окупљени народ на страшне чињенице рекавши: "У само једном дану прије 81 годину ,13.аугуста 1942 године., сихронизираном акцијом усташких снага животе је изгубило више од 500 мјештана Кусоња и околних села те непознат број избјеглица са Козаре.Тог дана ,полуживе жене,дјецу,старце, бацали су у два бунара, све док исти нису били напуњени те су остатак спалили у оближњој Српској православној цркви Светога Георгија. Располажемо са 473 страдалих, а од њих је убијено 64 дјеце, наравно претпостављамо да је овај број са козарачким Србима далеко већи.

360 мушкараца и жена је одведено у логоре из којих се већина никада није вратила. На срећу,дио наших очева и мајки је спашен из логора уз посредовање Дијане Будисављевић."

Присутнима се обратио и предсједник УАБА Пакрац - Липик Драган Марин. Ана Романић вијећница СДСС У Граду Пакрацу прочитала је потресну поему о овим страшним  догађајима , а присутне је поздравио и предсједник ВСНМ ПСЖ Милан Козловић.

Вијенце поред споменика положиле си делегације Града Пакраца, ВСНМ ПСЖ и Града Пакраца,ВСНМ ВПЖ те УАБА Пакрац-Липик.

Потом је формирана колона којој су се поред Српске православне цркве Светога Георгија придружили и свештеници Пакрачко славонске епархије са монахињама из манастира посвећеног Светом Јовану Крститељу из Јасеновца.

На локацијама два бунара свештеници су одржали помен невино страдалим Србима овога краја. Пригодну бесједу о овим догађајима казивао је отац Ђорђе Теодоровић .

Окупљени народ се потом упутио на Свету литургију у своју светињу.

Свету литургију предводио је протоставрофор ,отац Лука Босанац дугогодишњи парох у Дарувару уз саслужење Драгана Антонића пароха у Окучанима, Драгана Гаћеше, пароха у Слатини ,ђакона Милана Томашевића из Пакраца ,уз свога домаћина пароха пакрачког Ђорђа Теодоровића.

Делегације ВСНМ ВПЖ И ББЖ које су предводили тајница Вијећа Јелена Тврдоријека и предсједник Дарко Карановић су позване у кућу предсједника ВСНМ ПСЖ Милана Козловића, који је уз остале драге пријатеље приредио традиционално послужење.

Фотографије:

1234NEXT

Изјава сјећања Гарешница, Дарувар, Бјеловар

Изјава сјећања Гарешница, Дарувар, Бјеловар

У четвртак 03.08.2023. године с почетком у 19,00 сати, чланови ВСНМ Гарешница и предсједништво Српског културног друштва Просвјета,пододбор Гарешница, окупили су се у бившој Основној школи у Рогожи ,како би комеморативно обиљежили страдање Срба у тзв"војно - редарственој операцији Олуја" из 1995 године.

Традиционалну Изјаву сјећања Српског народног вијећа прочитала је чланица Вијећа и Просвјете Биљана Родић.

Присутни су похвалили изузетно избалансиран текст Изјаве сјећања, јер се у њој помињу све жртве без обзира на националну припадност. Упркос томе десничарске странке у Републици Хрватској не престају Србе гледати никако другачије него као реметилачки фактор.

У прилогу текста доносимо Вам текст Изјаве сјећања као и фотографије до сада учињеног на адаптацији и доградњи овог простора који је највећим дијелом финанциран из сустава тзв"капиталних инвестиција"Српског народног вијећа као и Бјеловарско билогорске жупаније.Надамо се да ће и Град Гарешница као власник простора у већем обиму финанцијски помоћи ове активности.

Тренутно се изводе радови на изолацији вањских зидова комплетног простора, а

надамо се да ће ускоро почети и уређење интеријера.

Исто тако у четвртак 03.08.2023. у 19 сати окупили су се у Српском културном центру "Исидор Добровић" у Дарувару, Јосипа Јелачића 2 чланови ВСНМ-а Дарувар и ВСНМ-а Грубишно Поље са предсједницима Николином Глодић и Миланом Кнежевићем на комеморацији страдања Срба у тзв. "ОЛУЈИ" из 1995 године. Изјаву сјећања Српског народног вијећа прочитала је Теа Бјелајац тајник СНВ-а за ББЖ.

28. годишњица „Олује“ – сјећање на све жртве рата 4. коловоза 2023. у просторијама Српског културног центра „Павле Соларић“ у Бјеловару одржан је састанак Вијећа српске националне мањине на којему је прочитана „16. изјава сјећања Српског Народног Вијећа (СНВ-а)“ у знак сјећања на егзодус Срба и све страдале у рату.

Осим вијећника ВСНМ Града Бјеловара, састанку су се придружили предсједница вијеће Опћине Шандровац Милена Лазић, предсједник вијећа Опћине Велика Писаница Паво Ћетковић, предсједник вијећа Опћине Штефање Зоран Маријан и предсједник вијећа опћине Иванска Дејан Стевановић.

Након што је предсједник бјеловарског Вијећа Вања Фицнар прочитао изјаву доктора Милорада Пуповца, предсједника СНВ-а, свим погинулима, несталима и страдалима одана је почаст минутом шутње.

Фотографије:

12NEXT