Комеморација у Воћину, 14.01.2024.
Дана 14.01.2024. године, Вијеће СНМ Опћине Воћин заједно са Вијећем ВСНМ Вировитичко-подравске жупаније обиљежило је 82. годишњицу страдања 267 невиних цивила села Кометника и Добрића 14.јануара 1942. године. Тај страшан злочин почињен је од стране усташа након окршаја партизанских и усташких постројби 11. и 12. јануара 1942.
Свету литургију у цркви у Воћину предводио је парох Драган Гаћеша заједно са јерејем Стојаном Јањићем мединачке парохије и јерејем вировитичко - гаћишке парохије Благојем Ђукићем. Након литургије услиједило је посвећење колача и кољива крај споменика у Кометнику, обраћање присутних и полагање вијенаца.
Повјесничар и истраживач Милан Радановић испред СНВ - а Загреб одржао је говор у којем је детаљно објаснио цијели догађај страдања ових цивила, те догађаје који су томе предходили и сва друга страшна страдања на нашем подручју те 1942. године.
По завршетку полагања вијенаца, окупљени су се упутили код новоуређеног подрума гдје су невини цивили страдали тог дана и тамо положили руже.
Ову комеморацију својим присуством су увечали конзул Републике Србије у Вуковару, Људмила Остојић ,предсједник ЗВО Вуковара, Дејан Дракулић, предсједника Удруге антифашиста Вуковарско - сријемске жупаније Лазо Ђокић.
Од делегација из сусједних жупанија присутан је био Никола Ивановић, дожупан Пожешко-славонске жупаније са својом делегацијом . Предсједник ВСНМ Загребачке жупаније Драгиша Пилиповић са својом делегацијом. Дожупан Бјеловарско - билогорске жупаније Саша Лукић са својом делегацијом.
Од представника Вировитичко-подравске жупаније као и увијек био је прочелник Иван Хорват. Делегација Вијећа СНМ ВПЖ и делегације ВСНМ Градова и Опћина наше жупаније.
Фотографије:
Божићна литургија у Српској православној цркви Светога Димитрија у Ступовачи, 07. јануара 2024.
У Српској православној цркви Светога Димитрија у Ступовачи , на сам дан родежества Христова, 07.01.2023. године одржана је Света литургија са почетком у 6,00 сати, коју је предводио парох у Ступовачи ,отац Далибор Петковић.
Као и прошле године тако и на овај радостан дан морамо похвалити црквени збор наших младих парохијанки које су својим гласовима увеличале Свету литургију.
Отац Далибор ,обративши се вјерном народу ,прочитао је дио посланице Његове Светости ,Патријарха Српског г. Порфирија.Посланицом се Његова Светост обратила народу да пронађу вјечно дијете у себи,дијете доброте,дијете љубави ,дијете богобојазности.
По подјели нафоре народ се окупио око божићне ватре и са радошћу дочекао рођење Христово.
Фотографије:
СРЕТАН БАДЊИ ДАН, црква Светих Отаца Првог Васељенског Сабора у Дарувару, 06. јануара 2024.
Православни вјерници данас прослављају Бадњак. У Парохијској цркви Светих Отаца Првог Васељенског Сабора у Дарувару главно богослужење на Бадњу вечер одржано је у 17 сати. Након вечерњег Богослужења парох даруварски Ђорђе Теодоровић запалио је Бадњак испред парохијске Цркве. Свим вјерницима подијељени су пригодни мали бадњачићи након чега је уприличено заједничко дружење испред Цркве уз традиционално послужење, кухану ракију и чај.
Литургија за православни Божић одржати ће се сутра у 9 сати у парохијској цркви у Дарувару.
Фотографије:
Бадњак у Српској православној цркви Свете Тројице у Бјеловару, 06. јануара 2024.
У Бјеловарској Српској православној цркви Свете Тројице, на сам Бадњи дан 06.01.2024. године, одржано је вечерње богослужење које је предводио парох бјеловарски , отац Стефан Максимовић.
Радује уистину велики број православних Срба који су својим присуством најавили долазак Богомладенца, Господа нашега Исуса Христа.
Овој неизмјерној радости придонијели су и наши најмлађи чланови,полазници православног вјеронаука који су уз свог "диригента" оца Стефана извели пригодне божићне пјесме Светога Николаја Велимировића.
Посебну пажњу изазвао је изузетно успјешан повратак традицију у виду тзв. "пијукања" када су наши млади пјевачи вјерни народ засули слатким бомбонима ,бацајући их по читавој светињи.
Отац Стефан се у пригодној бесједи захвалио Вијећу српске националне мањине Града Бјеловара које предводе предсједник Вања Фицнар са својом замјеницом Данком Јарић, који су помогли у набави вина и ракије који су "кувани" као дио неизбјежне традиције.
Након подјеле нафоре народ се упутио у црквени цинтор гдје је Војислав Комленац приредио све за ложење Бадњака, на којем је присуствовао и градоначелник Бјеловара Дарио Хребак.
Као и сваке године морамо похвалити породицу Радуловић која је осигурала подјелу пржених рибица.
Киша која је почела да пада није успјела покварити прелијепу атмосферу која се осјећала унаоколо.
Фотографије:
Изложба икона Персиде Жутинић, Српски културни центр „Павле Соларић“, Деметерова 1, Бјеловар, 04. јануар 2024. у 18 сати.
Дана 04.01.2024. у четвртак с почетком у 18х у просторијама Српског културног центра „Павле Соларић“ на адреси Деметерова 1 у Бјеловару одржала се изложба икона Персиде Жутинић коју су неки од нас имали прилике видјети у Завичајном музеју у Дарувару у оквиру манифестације Српски традиционални обичаји за Божић. Изложба приказује одабране иконе преминуле даруварске умјетнице Персиде Жутинић.
Ове године изложба је представљена у Бјеловару и то у организацији Српског културног центра „Павле Соларић“ у Бјеловару и Српског културног друштва „Просвјета“, пододбор Бјеловар.
Изложбу су отворили гђа. Данка Јарић, предсједница Српског културног друштва „Просвјета“ пододбор Бјеловар уз уводне ријечи господина Радована Дожудића, одвјетника и писца који је уједино и члан предсједништва пододбора Српског културног друштва „Просвјета“ Бјеловар.
О самим иконама и раду Персиде Жутинић говорила је ауторица постава Мајана Штор која је повјесничарка умјетности.
Отворењу ове изложбе су уз госте из Бјеловара присуствовали и јереј Стефан Максимовић, бјеловарски парох, Дарко Карановић, предсједник Вијећа српске националне мањине Бјеловарско-билогорске жупаније и Дамир Седрамац, предсједник Вијећа српске националне мањине града Гарешнице.
О Персиди и њезином раду:
Персида Жутинић рођена је 1954. године у Пакрацу као треће дијете Саве и Дмитре Жутинић. У Дарувару је похађала основну и средњу школу.
Свестрана Персида завршила је архитектуру у Загребу и сценографију у Београду, а радила је у архитектонским уредима, многим казалиштима, као наставница у школама, као рестаураторица, те у слободно вријеме као сликарица и иконопискиња.
Већи дио њезина умјетничког опуса чине уља на платну која приказују мотиве из обитељскога и свакодневнога живота – ликове, пејзаж и мртву природу. Стога не чуди да су те слике пуне снаге и живих боја. Мањи, али такођер врло важан дио Персидина умјетничког стваралаштва обухваћа иконе које је сликала тијеком живота у иноземству, чији се избор представља на овој изложби.
Осим одласку у иноземство, гдје је тражила повезаност с вјером и традицијом, интерес за израду икона дугује својем радном мјесту у Заводу за заштиту споменика културе у Котору и на Мљету, на којем се могла уживо упознати с најбољим примјерима фресака православног, каснобизантског раздобља повијести умјетности различитих манастира.
Икона, грчки еикон, означује слику, лик, портрет. У источној Цркви то је најчешће слика на дрву или платну рађена одређеном техником израде.
Значење иконе произлази из симболичкога теолошког схваћања духовности с помоћу приказа знаковних сустава, атрибута и симбола према устаљеним канонима Цркве, а о умјетникову таленту и продуховљености овиси колико ће бити успјешан у проницању и стварању надматеријалне стварности онога што икона представља.
Персида духовно надахнуће и предлошке икона преузима из средњега и каснога бизантског раздобља у умјетности, с нагласком на православне иконе Хиландара и Охрида, што је видљиво на приказима Навјештења и великих благдана, али и у иконама насталима према предлошцима из осталих манастира на тлу некадашње Македоније и Србије, попут Пећи, Сопоћана, Студенице, Дечана и Милешеве.
Међу њезина најважнија дјела припада израда наративне иконе настале према раду Георгиоса Клонтзаса, сликара кретско-венецијанске школе иконописа у послијебизантском раздобљу умјетности, чију оригиналну скицу можете видјети уживо.
„Икона је Божја објава, само што није написана словима, већ је насликана бојама.“ – цитат св. Ивана Дамашчанског (Дамаскуса).
Фотографије: