Молитвено сјећање код спомен крста поред села Јеминовац, 10.12.2022.

Молитвено сјећање код спомен крста поред села Јеминовац, 10.12.2022.

На међународни дан људских права, 10 децембра/просинца 2022. године, код спомен крста поред села Јеминовац,недалеко Пожеге, с почетком у 11, 00 сати одржан је помен недужним српским цивилним жртвама  страдалим у селима тога краја у 12 мјесецу 19991. године.

У офензиви Хрватске војске страдали су недужни мјештани Чечавца, чечавачког Вучјака, Јеминовца, Рушевца и Шњеговића. Тада је само у једном дану убијено 42 мјештана, од којих 25 жена и 17 стараца. Од 17 убијених мушкараца, њих 16 је било од 71 до 86 година  старости , од њих је један непокретан старац запаљен у свом кревету, у властитој кући.

Сви убијени били су ненаоружани цивили  а њихова једина кривица је била српска националност и православна вјероисповјест.

 

ЗА ОВАЈ ЗЛОЧИН ДО ДАНАС ЈОШ УВИЈЕК НИТКО НИЈЕ ОДГОВАРАО.

 

Парастос и помен код крста водио је парох пожешки, јереј Никола Петровић.Присутнима се обратио замјеник жупана из редова српске заједнице Пожешко славонске жупаније Никола Ивановић.( Николин говор бити ће у прилогу)

Вијенце код крста положиле су делегације српских мањинских вијећа Вировитичко подравске жупаније са замјеником жупана Игором Павковићем на челу ,Бродско- посавске жупаније коју је предводио предсједник ВСНМ Нова Градишка Горан Ногић,Бјеловарско -билогорске коју је предводио предсједник СДСС- Дарувар и члан предсједништва ВСНМ ББЖ Петар Радосављевић.Вијенце је положила и делегација ВСНМ Пожега на челу са предсједником Боривојем Миљевиће, као и делегације УАБА Липик-Пакрац и Пожега.

Међу гостима била је и њена екселенција, Амбасадор Републике Србије у Загребу Јелена Милић, као и замјеница градоначелнице Пакраца Мирсада Поповић.

 

ИЗЈАВА ЗА МЕДИЈЕ НИКОЛЕ ИВАНОВИЋА, замјеника жупанице Пожешко-славонске жупаније изабраног испред српске заједнице

Парастос и комеморација за цивилне жртве 1991. године

На Међународни дан људских права, 10. децембра (просинца), код спомен-обиљежја близу села Јеминовца у Пожешко-славонској жупанији, одана је почаст, положени вијенци и одржан парастос за недужне цивилне жртве убијене у Чечавцу, Чечавачком Вучјаку, Јеминовцу, Рушевцу и Шњегавићу. Те жртве страдале су у децембру (просинцу) 1991. године. Тада је у једном дану убијено 42 мјештана српске националности, 24 жене и 18 мушкараца, углавном стараца. Један непокретни старац запаљен је у кревету.

Вијеће српске националне мањине Пожешко-славонске жупаније, заједно с мјештанима, подигло је спомен-обиљежје недалеко од села Јеминовца у част страдалих цивила. Већина посмртних остатака до данас није пронађена. То је један од најокрутнијих злочина у Републици Хрватској, посебно због тога што су жртве биле већином стари и болесни људи. Они су жељели остати на својим огњиштима. Вољели су свој крај. Био је то најмасовнији злочин над женама тијеком рата у Републици Хрватској. Сви убијени били су недужни цивили. За тај злочин још увијек нитко није одговарао.

Ти људи убијени су само зато што нису хтјели напустити своје куће. Вјеровали су да им нитко неће учинити некакво зло. Ми, представници српске заједнице у Пожешко-славонској жупанији, позивамо све грађане, који располажу информацијама о несталим особама овога краја и других подручја, да својим сазнањима помогну институцијама Републике Хрватске. Тај позив упућујемо и Србима којима су можда познати подаци о несталим Хрватима.

Желимо да наши грађани, без обзира на њихову националност, чују о злочину на који смо данас подсјетили. Овом приликом изражавамо жаљење и због свих страдања Хрвата на подручју наше жупаније и Републике Хрватске. Био сам члан српске делегације која је одала почаст страдалима у Вуковару. Ускоро ћу отићи на Бучје, у Доњи Чаглић и друга мјеста страдања грађана хрватске националности. Свјесни смо да су српски екстремисти чинили злочине над хрватским цивилима, као што су хрватски екстремисти убијали Србе. Све злочине треба осудити, а починитеље извести пред лице правде и примјерено казнити. Искрено се надам да се злочини неће поновити.

Жртве ратног злочина почињеног 10.

децембра 1991. године

1.  Јово Радић, 1915.

2.  Мила Радић, 1919.

3.  Ана Радмиловић, 1927.

4.  Анка Радмиловић, 1938.

5.  Илија Радмиловић, 1951.

6.  Милан Радмиловић, 1910.

7.  Милка Радмиловић, 1909.

8.  Ана Раносављевић, 1909.

9.  Михаил Раносављевић, 1905.

10. Анђа Станковић, 1926.

11. Стево Раносављевић, 1928.

12. Милан Радмиловић, 1935.

13. Босиљка Станковић, 1927.

14. Анђа Старчевић, 1928.

15. Јагода Старчевић, 1911.

16. Милка Старчевић, 1943.

17. Милица Шимић Мица 1930.

18. Милка Шимић, 1930.

19. Мара Тркуља, 1937.

20. Анђа Трлајић, 1925.

21. Љуба Трлајић, 1929.

22. Милка Старчевић, 1919.

23. Ђуро Васић, 1912.

24. Марија Милинковић, 1907.

25. Јанко Живковић, 1924.

26. Раде Божић, 1920.

27. Љубица Царевић, 1926.

28. Милан Царевић, 1920.

29. Ката Чичковић, 1910.

30. Јагода Дулић, 1917.

31. Радојка Дулић, 1943.

32. Миле Мијатовић, 1907.

33. Милева Ивановић, 1944.

34. Јагода Миличић, 1911.

35. Милева Милошевић, 1938.

36. Босиљка Протић, 1908.

37. Драга Протић, 1931.

37. Љубомир Протић, 1938.

38. Милан Протић, 1928.

39. Станко Протић, 1922.

40. Никола Живковић, 1950.

41. Миле Дулић, 1952.

42. Рајко Старчевић, 1956.

Фотографије:

 

AdmirorGallery 4.5.0, author/s Vasiljevski & Kekeljevic.