Камп српског језика, културе и традиције, 17 децембар 2022.

Камп српског језика, културе и традиције, 17.12.2022.

Протеклог викенда, у суботу 17. 12. 2022. године, камп Кукавица код Великог Грђевца био је мјесто окупљања дјеце с подручја западне и источне Славоније, те Мославине. Организатор овог кампа је Координација СКД Просвјета за Западну Славонију и Мославину .

Уз едукацију, забаву и игру разиграна дјеца жељна стјецања нових знања и пријатељстава су провела дан с учитељима који су припремили прегршт занимљивих радионица. 

Полазнике кампа посјетила је и амбасадор Србије у Републици Хрватској, госпођа Јелена Милић, у пратњи замјеника жупана Бјеловарско-билогорске жупаније, господина Саше Лукића, а ту прилику искористила је и да свим учесницима кампа подијели новогодишње пакетиће. Уз предаваче, учитеља Бојана Лазића, учитељице Раде Божић, свештеника Луке Босанца, подршку кампу својим доласком дао је и генерални секретар СКД „Просвјета“ Слободан Живковић. 

Камп је одржан као дио пројекта „Умрежавање и сурадња пододбора СКД Просвјета западне Славоније и Мославине“ који је финансијски подржало Министарство културе Републике Србије и Савјет за националне мањине Владе Републике Хрватске.

Фотографије:

12NEXT

Парастос и помен у Грубишном Пољу, 17.12.2022.

Парастос и помен у Грубишном Пољу, 17.12.2022.

У суботу, 17.12. 2022. године у грубишнопољској Српској православној цркви Светога Ђорђа, с почетком у 10,00 сати, одржана је Света литургија уз помен и парастос невиним српским цивилним жртвама Билогоре и западне Славоније страдалим у несретном рату   јесен/зима 1991. године.

Свету литургију предводио је домаћин, парох грубишнопољски  јереј Славен Јовичић уз саслужење пароха бјеловарског Стефана Максимовића и Великобршљаничког Славимира Гвојића.

Изузетно пригодном и надахнутом проповиједи присутнима се обратио отац Славен Јовичић.

Наиме, ово је била 10. традиционална Комеморација српским цивилним жртвама  Билогоре и западне Славоније, откако је наша национална Координација, Српско народно вијеће ,ове несретне догађаје из 1991 године уврстило у календар културе сјећања.

Домаћин овогодишње Комеморације било је Вијеће српске националне мањине Бјеловарско-билогорске жупаније и Вијеће српске националне мањине Грубишно Поље ,које предводе предсједници Дарко Карановић и Милан Кнежевић.

Након Свете литургије окупљени народ окријепио се у црквеном цинтору а домаћини су у црквеној гостопримници припремили традиционално послужење.

Присутнима се уз поздравне ријечи обратио Дарко Карановић и генезу ових догађаја повезао са страдањима грубишнопољских Срба и њиховом депортацијом у Јадовно и Слано на отоку Пагу из 26/27. 04.1941. године.Егзодус Билогораца и западно Славонаца из 1991 године кренуо је као и 1941 године из Грубишнопољских села, Велике и Мале Барне, Велике и Мале Ператовице, Малог Грђевца, Сибеника,Растовца, Турчевић Поља, Дијаковца, Лончарице, Дапчевице, Рашенице у правцу даруварских и пакрачких села, према ријеци Сави и Републици Српској ,те Србији.

О догађајима у Грубишном Пољу 1991 године , говорио је Милан Кнежевић.Указао је да је само у бившој опћини Грубишно Поље страдало 43 српска цивила (дио њих убијен је на "кућном прагу") од којих се још највећи дио њих воде као нестали.

Присутнима се обратио и саборски заступник Самосталне српске демократске странке Борис Милошевић који је указао на изузетну потребу комеморирању свим страдалим жртвама у несретном рату 90-тих, без обзира на националност страдалника.

Светој литургији и Комеморативном скупу присуствовала је и Њена Екселенција, амбасадор Републике Србије у Загребу Јелена Милић, саборска заступница СДСС-а и потпредсједница Српског народног вијећа Драгана Јецков, као  и Еуген Јаковчић и Анета Владимиров из СНВ-а те замјеник жупана Бјеловарско билогорске жупаније из редова Срба Саша Лукић.

Са нама су биле и делегације Вијећа Бродско-посавске  жупаније које је преводио предсједник Душан Ногић, Пожешко-славонске жупаније на челу са предсједником Николом Ивановићем, као и Вировитичко-подравске жупаније коју је предводила предсједница Милена Лазић.

Скупу су присуствовале и делегације српских мањинских вијећа из Ђуловца, Сирача,Дежановца, Дарувара, Гарешнице, Бјеловара , Велике Писанице и Великог Грђевца.

Фотографије:

123NEXT

Никољдан у Гарешници, 17/12/2022

Никољдан у Гарешници, 17.12.2022.

Вијеће српске националне мањине Града Гарешнице ,које предводе предсједник Дамир Седрамац и његова замјеница Мирјана Србљанин, свечано је обиљежило крсну Славу  Вијећа,Светога оца Николаја, 17.12. 2022 у малој сали Хрватског дома у Гарешници с почетком у 17,00 сати.

Сјечење славког колача и преливање кољива обавили су парох Великобршљанички ,отац Славимир Гвојић и парох ступовачки отац Далибор Петковић.

Предсједник Седрамац је у кратким ријечима представио рад Вијећа у 2022 године, са посебним освртом на Изборе за Вијећа и представнике националних мањина који нас чекају у мају 2023. године.

Сједници су присуствовали предсједник ВСНМ ББЖ Дарко ,Карановић,предсједници ВСНМ Бјеловар , Пакрац и Кутина Душан Маргетић,Милан Козловић и Јово Трбојевић, предсједници ВСНМ опћина Дежановац, Ђуловац и Велика Писаница Жељко Милеуснић, Милан Радаковић и Павле Ћетковић, замјеник предсједника Српског културног друштва "Просвјета" пододбор Грешница Никола Радошевић, члан вијећа, уједно и градски вијећник СДСС-а Милан Рајшић, предсједник Ногометног клуба "Имсовац"

Петар Тркуља, Милош Дудуковић и Војо Продановић  испред УАБА Гарешница.

Фотографије:

12NEXT

Молитвено сјећање код спомен крста поред села Јеминовац, 10.12.2022.

Молитвено сјећање код спомен крста поред села Јеминовац, 10.12.2022.

На међународни дан људских права, 10 децембра/просинца 2022. године, код спомен крста поред села Јеминовац,недалеко Пожеге, с почетком у 11, 00 сати одржан је помен недужним српским цивилним жртвама  страдалим у селима тога краја у 12 мјесецу 19991. године.

У офензиви Хрватске војске страдали су недужни мјештани Чечавца, чечавачког Вучјака, Јеминовца, Рушевца и Шњеговића. Тада је само у једном дану убијено 42 мјештана, од којих 25 жена и 17 стараца. Од 17 убијених мушкараца, њих 16 је било од 71 до 86 година  старости , од њих је један непокретан старац запаљен у свом кревету, у властитој кући.

Сви убијени били су ненаоружани цивили  а њихова једина кривица је била српска националност и православна вјероисповјест.

ЗА ОВАЈ ЗЛОЧИН ДО ДАНАС ЈОШ УВИЈЕК НИТКО НИЈЕ ОДГОВАРАО.

Парастос и помен код крста водио је парох пожешки, јереј Никола Петровић.Присутнима се обратио замјеник жупана из редова српске заједнице Пожешко славонске жупаније Никола Ивановић.( Николин говор бити ће у прилогу)

Вијенце код крста положиле су делегације српских мањинских вијећа Вировитичко подравске жупаније са замјеником жупана Игором Павковићем на челу ,Бродско- посавске жупаније коју је предводио предсједник ВСНМ Нова Градишка Горан Ногић,Бјеловарско -билогорске коју је предводио предсједник СДСС- Дарувар и члан предсједништва ВСНМ ББЖ Петар Радосављевић.Вијенце је положила и делегација ВСНМ Пожега на челу са предсједником Боривојем Миљевиће, као и делегације УАБА Липик-Пакрац и Пожега.

Међу гостима била је и њена екселенција, Амбасадор Републике Србије у Загребу Јелена Милић, као и замјеница градоначелнице Пакраца Мирсада Поповић.

ИЗЈАВА ЗА МЕДИЈЕ НИКОЛЕ ИВАНОВИЋА, замјеника жупанице Пожешко-славонске жупаније изабраног испред српске заједнице

Парастос и комеморација за цивилне жртве 1991. године

На Међународни дан људских права, 10. децембра (просинца), код спомен-обиљежја близу села Јеминовца у Пожешко-славонској жупанији, одана је почаст, положени вијенци и одржан парастос за недужне цивилне жртве убијене у Чечавцу, Чечавачком Вучјаку, Јеминовцу, Рушевцу и Шњегавићу. Те жртве страдале су у децембру (просинцу) 1991. године. Тада је у једном дану убијено 42 мјештана српске националности, 24 жене и 18 мушкараца, углавном стараца. Један непокретни старац запаљен је у кревету.

Вијеће српске националне мањине Пожешко-славонске жупаније, заједно с мјештанима, подигло је спомен-обиљежје недалеко од села Јеминовца у част страдалих цивила. Већина посмртних остатака до данас није пронађена. То је један од најокрутнијих злочина у Републици Хрватској, посебно због тога што су жртве биле већином стари и болесни људи. Они су жељели остати на својим огњиштима. Вољели су свој крај. Био је то најмасовнији злочин над женама тијеком рата у Републици Хрватској. Сви убијени били су недужни цивили. За тај злочин још увијек нитко није одговарао.

Ти људи убијени су само зато што нису хтјели напустити своје куће. Вјеровали су да им нитко неће учинити некакво зло. Ми, представници српске заједнице у Пожешко-славонској жупанији, позивамо све грађане, који располажу информацијама о несталим особама овога краја и других подручја, да својим сазнањима помогну институцијама Републике Хрватске. Тај позив упућујемо и Србима којима су можда познати подаци о несталим Хрватима.

Желимо да наши грађани, без обзира на њихову националност, чују о злочину на који смо данас подсјетили. Овом приликом изражавамо жаљење и због свих страдања Хрвата на подручју наше жупаније и Републике Хрватске. Био сам члан српске делегације која је одала почаст страдалима у Вуковару. Ускоро ћу отићи на Бучје, у Доњи Чаглић и друга мјеста страдања грађана хрватске националности. Свјесни смо да су српски екстремисти чинили злочине над хрватским цивилима, као што су хрватски екстремисти убијали Србе. Све злочине треба осудити, а починитеље извести пред лице правде и примјерено казнити. Искрено се надам да се злочини неће поновити.

Жртве ратног злочина почињеног 10.

децембра 1991. године

1.  Јово Радић, 1915.

2.  Мила Радић, 1919.

3.  Ана Радмиловић, 1927.

4.  Анка Радмиловић, 1938.

5.  Илија Радмиловић, 1951.

6.  Милан Радмиловић, 1910.

7.  Милка Радмиловић, 1909.

8.  Ана Раносављевић, 1909.

9.  Михаил Раносављевић, 1905.

10. Анђа Станковић, 1926.

11. Стево Раносављевић, 1928.

12. Милан Радмиловић, 1935.

13. Босиљка Станковић, 1927.

14. Анђа Старчевић, 1928.

15. Јагода Старчевић, 1911.

16. Милка Старчевић, 1943.

17. Милица Шимић Мица 1930.

18. Милка Шимић, 1930.

19. Мара Тркуља, 1937.

20. Анђа Трлајић, 1925.

21. Љуба Трлајић, 1929.

22. Милка Старчевић, 1919.

23. Ђуро Васић, 1912.

24. Марија Милинковић, 1907.

25. Јанко Живковић, 1924.

26. Раде Божић, 1920.

27. Љубица Царевић, 1926.

28. Милан Царевић, 1920.

29. Ката Чичковић, 1910.

30. Јагода Дулић, 1917.

31. Радојка Дулић, 1943.

32. Миле Мијатовић, 1907.

33. Милева Ивановић, 1944.

34. Јагода Миличић, 1911.

35. Милева Милошевић, 1938.

36. Босиљка Протић, 1908.

37. Драга Протић, 1931.

37. Љубомир Протић, 1938.

38. Милан Протић, 1928.

39. Станко Протић, 1922.

40. Никола Живковић, 1950.

41. Миле Дулић, 1952.

42. Рајко Старчевић, 1956.

Фотографије:

123NEXT