У организацији Мјесног одбора Кукуњевац, Вијећа српске националне мањине Града Липика и Удруга антифашистичких бораца и антифашиста Пакрац-Липик, 11.10. 2025. године одржана је комеморација српским цивилним жртвама усташког терора из 1942 године, с почетком у 11,00 сати.
Поштваоци невиних жртава окупили су се код страдалне Српске православне цркве Свете Петке у Кукуњевцу.Потом је формирана колона која се упутила до мјеста страдања српског народа овог села, Спомен подручја Кукуњевац, подигнуто у част и спомен невиних Срба.
Спомен подручје девастирано је 1991 године ,дизањем споменика у зрак те скрнављењем плоча са именима и презименима ових новомученика.
Српско народно вијеће успјело је прије 10-так година вратити спомен плоче са пописом страдалог народа.
Наведеног дана усташе су "довукли" мјештане Кукуњевца у двориште цркве те одвојили мушкарце од 15-50 година старости. Њих 243 су убијени у дикленичком потоку. Дјеца, жене и старци депортовани су у усташке логоре Даница и Јадовно (22), Јасеновац (59), Стара Градишка (209) и Сисак (109) и тамо звјерски убијени.
Касније је још страдало 23 мјештана . Тако да је укупан број убијених мјештана Кукуњевца 666, од тога 660 Срба, 3 Јевреја, два Чеха и 1 Рус.
На мјесту масовне гробнице парастос и помен предводио је Његово Преосвештенство Епископ Пакрачко- славонски г. Јован са свештенством Епархије.
Потом се код остатака споменика присутнима обратио Никола Ивановић, предсједник Самосталне демократске српске странке Пожешко славонске жупаније указавши на околности и димензију овог страшног догађаја. Уз Николу,говорио је и Лазо Ђокић, као потпредсједник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске ,уједно и предсједник ЗУАБА Вуковарско сријемске жупаније, те изасланик Заједничког већа општина српске заједнице источне Славоније.
Пригодне двије пјесме Енеса Кишевића прочитала је Мирјана Билопавловић.
Вијенце су положиле делегације: Амбасада Републике Србије у Загребу са Министром савјетником Радимиром Џидићем, делегације ВСНМ Вировитичко подравске жупаније са Љубицом Павловић( предсједница СКД Просвјета Слатина) и Ненадом Гвојићем ( предсједник жупанијског СДСС-а), ВСНМ ББЖ са Дарком Карановићем предсједником и Дамиром Седрамцем, предсједником ВСНМ Гарешница, ВСНМ Загребажке жупаније са предсједником Драгишом Пилиповићем,ВСНМ Липик на челу са Миланом Козловићем, УАБА Пакрац- Липик, МО Кукуњевац.
По завршетку комеморације домаћин је позвао све присутне на послужење у Мјесни дом Кукуњевац.
Фотографије:
У дворишту Ромске куће Удруге Ловара у Магленчи у суботу је одржан 1. „Сарма фест“. Отворио га је замјеник жупана Бјеловарско-билогорске жупаније из редова српске националне мањине, Саша Лукић. Припремљено је око двије тисуће сарми, а презентирали су их и гостима нудили представници ромске, српске и мађарске националне мањине, ученици бјеловарске Туристичко-угоститељске и прехрамбене школе те бјеловарски хотел, док су се представници албанске националне мањине побринули за пекарске производе. Није недостајало нити пјесме ни плеса. Уз весели ромски глазбени дуо госте су забавили својим културно-умјетничким програмом чланови СКД „Просвјета“ Пододбора Гарешница који су се представили с двије пјесме, а у част домаћинима дио су отпјевали и на ромском језику. У фолклорном дијелу извели су игре из Врањског Поља. Да су сјајни домаћини и овога је пута показала обитељ Ђурђевић, која већ у неколико нараштаја припрема најпознатију сарму у ширем бјеловарском крају, а да је сарма многима омиљено јело у свим својим варијантама доказало је неколико стотина посјетитеља 1. Сарма феста. Међу њима био је и познати колумнист и фоод блогер Домагој Јакоповић - Рибафисх. У част његовом надимку представници српске националне мањине дочекали су га, а како другачије него с рибљом, посном сармом. Припремили су је вриједне чланице и чланови те пријатељи Вијећа српска националне мањине Града Бјеловара уз помоћ попадије Милице Топић. Осим педесетак посних, чланови српске заједнице посјетитељима су дијелили и мрсних још 280 сарми. Како би српски стол на којему се сарма послуживала био јединствен и по изгледу побринула се Гордана Четковић која увијек радо за такве пригоде уступи вриједне ткане и везене ручнике.
Фотографије:
У питорескном и прелијепом Подгарићу, 20.09.2025. године обиљежена је 80- та годишњица ослобођења сјеверозападне Хрватске и побједе над наци-фашизмом.
Манифестација је одржана код Споменика револуције народа Мославине и код спомен костурнице у коју су сахрањене стотине погинулих партизана.
Покровитељ ово догађаја била је Бјеловарско -билогорска жупанија уз помоћ организацијског одбора Заједнице удруга антифашиста и антифашистичких бораца ББЖ,те УАБА Гарешница. Одбор су предводили другови Звонко Хараузек, Раде Јовичић и Милан Иванчевић.
Свечаност је почела интонирањем државне химне "Лијепа наша домовино" коју је извела проф.Ивана Гереци из Гарешнице.
Потом је извршено полагање вијенаца код споменика Револуцији, рад великог умјетника Душана Џамоње, те код спомен костурнице,Вијенце је код споменика Револуцији положила делегација Уреда предсједника Републике Хрватске предвођена Мелитом Мујић, Савез антифашиста и антифашистичких бораца РХ предвођени предсједником Фрањом Хабулином и бившим предсједником РХ Стипом Месићем, Бјеловарско-билогорске жупанија са замјеником жупана из редова српске заједнице Сашом Лукићем, делегација ЗУАБА ББЖ и ВПЖ.
Код спомен костурнице вијенце су положиле делегације УАБА многих градова: Гарешнице,Бјеловара, Дарувара, Грубишног Поља, Чазме, Пакраца, Иванић Града, Новске, Поповаче, Петриње, Крижа.
У дијелу Културно-умјетничког програма судјеловали су Српско културно друштво"Просвјета" пододбор Гарешница, са својом дјечјом и сениорском секцијом представивши се играма из западне Славоније као и играма из Србије, мачвански крај.
Драги гости стигли су из Загреба. Ради се о Културно умјетничком друштву македонаца "Охридски бисери".
Њихова пјевачка скупина се представили са три пјесме а фолклорна скупина "Китка"отплесала је две изворне игре из Македоније.
"Чешка беседа" беседа из Гарешнице такођер је извела три пригодне пјесме.
Велике аплаузе добио је наш глумац Вили Матула, читајући уломак из поеме" Јама" Ивана Горана Ковачића"
Пригодним говорима присутнима су се обратили у име опћине Берек, замјеник начелника Владо Крпан.
У име покровитеља, Бјеловарско -билогорске жупаније ,обратио се замјеник жупана из редова Срба Саша Лукић.
Испред САБА РХ говорио је предсједник Фрањо Хабулин.
И име предсједника РХ Зорана Милановића говорила је Мелита Мулић.
О генези почетка ИИ Свјетског рата говорио је друг Милан Иванчевић, устврдивши да је на ширем простору Подгарића погинуло и у болницама умрло око 900 бораца, чији су посмртни остаци ексхумирани у смјештени у спомен костурницу испред монументалног споменика Револуцији, рад Душана Џамоње из 1967 године.
Споменик је тада открио тадашњи предсједник СФРЈ, Јосип Броз Тито.
Иванчевић је нагласио свакодневну потребу да се антифашисти супротставе све очитијој усташизацији нашег друштва, нагласивши да усташтво није патриотизам, домољубље, оно је негација слободе, толеранције и демокрације.Колико је државна власт својим благим и "непримјереним" изјавама у јавности даним у односу на неприхватљиве и протууставне појаве, особито ревитализирањем и толерирањем усташтва, заправо охрабрила и дала вјетар у леђа разним особама, које се сада осјећају способне да се без икакве задршке, и без бојазни од санкција обрачунају са својим неистомишљеницима, устврдио је Иванчевић.
Један наш уважени професор филозофије и теологије је написао:"Када истину сводите на лаж, морал на неморал, миротворство на хушкање, не ради се о двоструким конотацијама, ријеч је о НАСИЉУ".
Никад се не смије заборавити како је наци-фашистичка солдатеска одузела мир и слободу, завиле у црно милијуне обитељи у ИИ Свјетском рату.
Хрватска не смије скривати и прешућивати што је било зло и мрачно у њезиној прошлости, већ показати да је усмјерена и обиљежена еуропским вриједностима и бити ПОНОСНА на своје антифашистичке корјене уткане у највише законодавно тијело, УСТАВ РХ." СМРТ ФАШИЗМУ-СЛОБОДА НАРОДУ"
По завршетку програма дружење присутних настављено је уз традиционални војнички грах.
Фотографије:
У Српском културном центру "Павле Соларић", Деметрова 1, Бјеловар, 26.09.2025. године с почетком у 17, 00 сати, одржана је 9. сједница Вијећа српске националне мањине Бјеловарско билогорске жупаније ВИ Сазива.
Сједници нису присуствовали вијећници: Зоран Маријан, Ранко Бабић, Бранка Векић, Николина Глодић и Ранко Карановић, а свој изостанак на вријеме су оправдали.
За сједницу је предложен сљедећи дневни ред:
1.Анализа окупљања и дружења код манастира Пакра , Друштвени дом Бијела од 30.08.2025.
2.Дани српске културе у Бјеловару
3.Капиталне инвестиције у 2025. години
4."Сарма фест", Ромска кућа магленча
5.Донације српског народног вијећа
6. Малогоспојински дани у Пакрацу
7. Разно
Предсједник Вијећа Дарко Карановић предложио је допуну под точку Разно
а) Допунски локални избори 05.10.2025. године
б) Стипендије Српског привредног друштва "Привредник"
ц) Комеморација у Грубишном Пољу
Дневни ред прихваћен је једногласно,
Точка 1.
Везано уз искуство дружења код манастира Пакра из 2022. године, а поштујући жељу вијећника, ВСНМ ББЖ заједно са ВСНМ Дарувар и Сирач, 30 .09.2025. године организирало је неформално дружење позваних предсједника и замјеника свих опћинских и градских српских мањинских вијећа наше жупаније, предсједника и замјеника Српског културног друштва "Просвјета"из Гарешнице, Дарувара, Грубишног Поља, Бјеловара и Пакраца, свих жупанијских вијећника као и вијећника из Сирача и Дарувара, те наших истакнутих активиста.
Допринос овом дружењу дала је финанцијски наша Координација Српско народно вијеће.
Нажалост, киша је "преусмјерила" наше дружење.
У манастирској цркви Ваведења пресвете Богородице, протостврофор Лука Босанац је одржао едукативно предавање о хисторијату манастира.
Потом су се окупљени упутили у недалеки Друштвени дом у селу Бијела и тамо наставили дружење.Овај вид окупљања представља својеврсно признање вијећницима и активистима за значајан рад у нашој српској заједници .
О организацији и припремама ове активности говорили су Саша Лукић и Дарко Карановић.
Вијећници су предложили да овај вид дружења постане традиционалан.Овај приједлог једногласно је прихваћен.
Точка2.
О Данима Српске културе у Бјеловару говорили су предсједник ВСНМ Бјеловар Вања Фицнар и предсједник удруге "Српски културни центар" Радован Дожудић.
Манифестација је трајала од 04.09. до 07.09.2025. године.
У четвртак 04.09.2025. године у СКЦ "Павле Соларић" одржана је изложба старих филмских плаката Јове Соколовића, вишедеценијског кини-оператера у бјеловарском кину.У свом радном опусу сачувао је преко 5000 плаката од који је изложен само мали дио.О значају филмских плаката говорио је Ивица Ђорђевић из ТВ "Вида" као и Радован Дожудић.О својој заљубљености у посао кино-оператера говорио је и Јово Соколовић.
У истом простору ,дан касније, одржано је књижевно вече, када нам се представила списатељица из Београда Љиљана Аћимовић, Трпески.
У суботу 06.09.2025. године у бјеловарском Дому културе изведена је представа театра "Пуна Кућа" Цабарет -када је густо. Представили су се глумци Горан Винчић и Светлана Патафтас.
Дани српске културе завршили су у ндејдељу 07,09.2025. године представом за дјецу "Храбри кројач" у Дјечјем казалишту Бјеловар.
Радован Дожудић је предложио да се изложба филмских плаката "пресели" у Српски културни центар "Исидор Добровић" у Дарувар.Приједлог је једногласно прихваћен
Точка 3.
Предсједник Карановић још једном је исказао велику вриједност тзв" капиталних улагања" путем саборских заступника СДСС-а и Српског народног вијећа, којима смо учинили велику препознатљивост српске заједнице у локалној и регионалној самоуправи.
За ову годину одобрени су пројекти везани за инфраструктурне радове у Дарувару, друштвеном дому у Горњој Вријеској и адаптацију подне облоге у СКЦ "Павле Соларић" у Бјеловару.
Саша Лукић извјестио је вијећнике о изузетној сурадњи са градоначелником Дарувара као и о обиласку радова у Вријеској.
Вриједност ових инвестиција износи 81.000,00 еура.
Саша Лукић је упознао вијећнике са иницијативом жупана ББЖ Марка Марушића, да Српско народно вијеће дијелом финанцијски подржи иницијативу према којој би се у новој Глазбеној школи у Бјеловару, пронашао кутак не само за српску већ и остале националне мањине у виду разних експоната и обавијести.Сукладно овој иницијативи Саша је је одржао састанак са предсједником СНВ-а Борисом Милошевићем и добио начелну подршку.
Точка 4.
Вања Фицнар упознаје вијећнике да ће се одгођена манифестација "Сарма фест" у организацији представника Рома ББЖ Горана Ђуђевића и ромске куће "Ловари" одржати 04.10.2025. године у Магленчи.
Наше мањинско вијеће Града Бјеловара имати ће свој штанд а Српско културно друштво "Просвјета", пододбор Гарешница наступити ће у Културно-умјетничком програму.
Предсједник друштва Зоран Блануша упознаје вијећнике да ће програм због заузетости дијела плесача бити у нешто смањеном обиму.Вања позива све који могу да се придруже овој манифестацији.
Точка 5.
Предсједник Карановић упознао је вијећнике са инцијативом Душана Коларића из СНВ-а ,да се путем донација може помоћи нашим вијећима у финанцијском смислу.
Стога је ВСНМ Бјеловар упутио молбу за финанцијском помоћи при увођењу клима-уређаје у просторију СКЦ "Павле Соларић"која се користи за састанке и промоције.
ВСНМ Грубишно Поље доставио је молбу за санацију санитарног чвора у просторијама које Вијеће користи. ВСНМ Гарешница упутило је молбу за финанцијску помоћ пр одржавању Славе, Никољдана.
Точка 6.
Карановић извјештава да је делегација нашег Вијећа 18.09. 2025. присуствовала у Пакрацу, курија Јанковић, на обиљежавању 30 годишњице обнављања рад Српског културног друштва "Просвјета" пододбор Пакрац- Липик, као и 30-ој годишњици од смрти Слободана Селенића, књижевника и члана Српске академије наука и умјетности Србије, рођеном у Пакрацу.
Точка 7.
а) Саша Лукић упознаје вијећнике са допунским локалним изборима за попуну квоте српских вијећника локалне самоуправе у Граду Дарувару ( 1 члан), опћини Штефање ( 1 члан) , Ђуловцу ( 2 члана) и опћини Берек (1 члан).Избори ће се одржати 05.10.2025. године.
Лукић позива нашу заједницу да се у што већем броју одазове на изборе.
б) Карановић упознаје вијећнике са могућношћу апликација за стипендију ученика у студената путем Српског привредног друштва "Привредник".
Сви увјети натјечаја објављени су на wеб стр. србиббз. хр
ц) Бранко Кашић и Милан Кнежевић упозају вијећнике да ће се комеморација за Србе Грубишног Поља ,побијене од усташа 26.09.1942, одржати на локацијама Трандлерова дјетелина и Кишов јарак 27.09.2025 године .
Сједница је завршила у 18, 45 минута.
Записничар: Гордана Ћетковић
Фотографије:
Српско културно друштво "Просвјета" пододбор Гарешница,на челу са предсједником Зораном Бланушом и његовим замјеником Николом Радошевићем, 20.09.2025. године с почетком у 19,00 сати, у Српском културном центру "Мославина", организирало је традиционалне "19 Сусрете у Мославини".
Ова манифестација је једна од двије најбитније које вриједни "гарешнички" просвјетари организирају као домаћини, уз међународну приредбу "Дјеца су украс свијета",односно Смотра дјечјег културног стваралаштва.
У дијелу културно умјетничког програма представили су се :
КУД "Бранислав Нушић" Борово
КУД "Хусаин" Хусаин
КУД "Иван Горан Ковачић" Беравци
Домаћин манифестације Српско културно друштво "Просвјета", пододбор Гарешница , представио се са својом најмлађом секцијом као и изузетно успјешном сениорском секцијом, која је и овог пута била "појачана" пријатељима фолклорашима из Дарувара.
Програм је водила чланица предсједништва СКД "Просвјета " пододбор Гарешница,
уједно и чланица ВСНМ Гарешница. Биљана Родић.
Међу гостима били су: парох из Велике Бршљанице ,јереј Славомир Гвојић, замјеник жупана Бјеловарско билогорске жупаније из редова Срба, Саша Лукић, замјеница жупана Сисачко мославачке жупаније из српске заједнице Мирјана Олујић,предсједник Вијећа српске националне мањине ББЖ Дарко Карановић, предсједници ВСНМ Кутина и Гарешница Јово Трбојевић и Дамир Седрамац, Милан Рупић, предсједник Српског културног друштва "Просвјета" Сисак,Синиша Главаш, вијећник у градском вијећу Гарешница и скупштини Бјеловарско билогорске жупаније, те Милан Рајшић као градски вијећник у име градоначелника Града Гарешнице.
По завршетку програма домаћин је приредио традиционално послужење.
Фотографије: