Комеморација у Копривници
У организацији Града Копривнице, у сурадњи са Савезом антифашиста и антифашистичких бораца РХ, као и ЗУАБА Копривничко-крижевачке жупаније, 15.04.2021. године обиљежена је 80 годишњица формирања усташког логора "Даница" у Копривници. Само пет дана након проглашења злогласне нацистичко-фашистичке творевине НДХ која је створена и била пројект усташког покрета који је емиграцији (Италија) чекао своју прилику а настала је прије свега одлуком Хитлерове нацистичке Нјемачке, почео је са "радом" логор Даница у који су одмах били довођени Жидови, Роми и Срби из околице ради егзекуције или транспорта у разним правцима. Међу првим страдалницима који су сточним вагонима стигли у Даницу били су и мушкарци, Срби Грубишнопољског котара (њих 504), који су након краћег боравка у копривничком логору упућени и потучени у Јадовну (сустав госпићких логора) и Слану на отоку Пагу. Само њих 14 успјело се вратити својим кућама (махом из мијешаних бракова). Полуге усташке смрти биле су врло брзе и ефикасне.
Нажалост, и ова 80 годишња обљетница није могла проћи без непотребних контраверзи. Наиме, као и пријашњих година главни организатор комеморације, Град Копривница није на вријеме позвао нити у протокол уврстио представнике српских институција у Републици Хрватској, прије свега Српско народно вијеће и Српску православну цркву, а у поподневним сатима је организирао округли стол на тему логора Даница. У прилогу Вам доносимо текст Генералног секретара Српског народног вијећа Александра Милошевића који је упућен градоначелнику Копривнице Мишелу Јакшићу, дан уочи комеморације.
Поштовани господине Јакшићу,
Захваљујемо Вам на информацији о обиљежавању 80 година од успоставе усташког логора Даница и обавјештавамо Вас да на њој неће присуствовати представници Срба. Допустите нам да Вам образложимо и зашто, са жаљењем одбијамо судјеловати у овако замишљеној манифестацији. Низ година организатори "заборављају" позвати представнике Срба да судјелују у комеморацији, тако смо и ове године позивницу добили тек након наших позива и питања да ли се комеморација уопће одржава и са којим садржајима. Сматрамо да Дан сјећања на жртве овог логора својим програмом мора осликавати управо оне у чији спомен се окупљамо на мјестима злочина. Према истраживањима најзначајнијег истраживача Данице, повјесничара Здравка Диздара, преко 50% оних који су прошли кроз овај логор, односно 65% поименично познатих логораша Данице била је из редова српског народа. Етничка припадност жртава била је разлог њихове депортације, а потом мучења и ликвидација. Управо зато говорима о жртвама НДХ, говоримо из те перспективе.
Нисмо сигурни, или (и директније речено), бојимо се што можемо закључити из чињенице да позив Српском народном вијећу на ову важну комеморацију изостаје годинама, иако је наша посвећеност култури сјећања на народе жртава НДХ више него транспарентна и континуирана. Уз то, а свакако не и мање важно, развијамо богату истраживачку дјелатност, која засигурно има што рећи на теми округлог стола, дијела програма на којег такођер нисмо позвани.
Напосљетку, поштовани господине Јакшићу, заиста је необично да се селективно позивају представници дипломатског кора са очигледним, такођер дугогодишњим, одмаком од представника Републике Србије у Републици Хрватској. Не мање необично је и то да међу позванима нема ни представника Српске православне цркве, чији су свећеници, по несрећи свога рода, а и позива, били сапатници жртава којих се, кажете, сутра присјећате.
С поштовањем,
Саша Милошевић,
СНВ
Генерални секретар
У Загребу 14.04.2021.године
Обзиром да су комеморативном скупу присуствовали и чланови УАБА Бјеловар, доносимо Вам и аутентичне фотографије са комеморације на увид.
ФОТОГРАФИЈЕ: