Пјесничка вечер у градској књижници и читаоници Липик, 10.08.2021.
Пјесничка вечер
Градска књижница и читаоница Липик коју предводи равнатељица Јасна Молнар Кукић и Српско културно друштво "Просвјета" пододбор Липик-Пакрац на челу са предсједником Дарком Дерењом ,приредили су 10.08.2021. незаборавно пјесничко вече у Мултикултуралном центру Липик, гдје се присутнима представила књижевница Санела Колар Павлица из Суботице ,Република Србија.
Наиме,Санела је до несретног рата 90-тих живјела на релацији Пакрац -Јагма и као дјевојчицу су је ратна дешавања усмјерила са породицом преко Босне и Херцеговине до Србије гдје сада живи и ствара.
Сама ауторица о себи каже: "На рубу усана увијек носим заигран дјетињства осмијех,проткан благим повијањем класја,треперењем лишћа славонских шума и жубором плавичастих потока. Уз срце задјенуто ,свето чувам тај малени дио дјетињства,слободе,те плаве даљине гдје рођена сам 23.05.1982 у Пакрацу,тамо оставих прве отиске дјетињстава на тој западно славонској равници у Јагми,мом најдражем куту свијета.Онда је рат нагнао те дјечје кораке у неке друге даљине плаве,тражећи у њима уточиште од јаука ,бијега и страдања.Била сам само још једно дијете ,чије лутке осташе по асфалту расуте,из руке истргнуте.Жељела сам толико тога рећи,викати из свег гласа,али нико није чуо нејаки ,дјечји глас,,надгласан добошима рата.Свака та ријеч беспомоћна,утишана,опасана искреном дјечјом сузом склизну низ образ и расуше се једна за другом ,преда мном по некој ведријој даљини плавој,по свијету поезије,свијету пјесама.Знала би тако да се ушуњам на прстима тихо,полако у ту ведру даљину,у њој да залутам,изгубим се,сакријем,ућутим од намрштених облака и рата,поткрадом да скупљам све те расуте ријечи,брижно да их нижем у стихове,у пјесме.Надмудрила сам добоше рата,док су усне наспрам њих ћутале пркосно,одзвањале су ријечи по први пут у заједничкој збирци поезије дјеце Пакрац и Липика "Прекинуто дјетињство",потом у мојој првој збирци поезије "Доме мој",на многим литерарним конкурсима,на основу чијег успјеха сам стекла право да похађам "Песничку школу" у Београду.
Инатим се и даље остављајући отиске стихова уз кораке своје,што још увијек у непознато воде,док је поглед увијек упрт у даљину гдје то небо њежније се плави..........
Санела се окупљеној публици представила збирком поезије "Плава даљина".Уз саму ауторицу њене пјесме читали су Богдана Дерењ,Горан Ногић (предсједник ВСНМ Нова Градишка),равнатељица Јасна Молнар Кукић и Матија Кулхавy.
Међу присутнима били су и парох Српске православне цркве у Пакрацу отац Ђорђе Теодоровић,Никола Ивановић замјеник жупана ПСЖ из редова српске заједнице,предсједник ВСНМ ББЖ Дарко Карановић,Мирсада Дамјановић Поповић,замјеница градоначелнице Пакраца из редова Срба,предсједник СКД "Просвјета "пододбор Дарувар Срђан Бојчић,бивши замјеник жупана ПСЖ из редова Срба Мирослав Грозданић,предсједница УАБА Пакрац-Липик Мирјана Билопавловић.
Присутнима се обратио отац Ђорђе образложивши идеју Санеле и њених пријатеља поријеклом из Јагме да Јагма добије малу црквицу и да по завршетку пјесничког дружења неће бити класичне продаје књига, већ ће присутни слободно по својој вољи моћи уз књигу донирати одређена средства намјењена изградњи црквице.
Присутни су изузетно емотивно реагирали на Санелину пјесму посвећену Славонији тако да ћемо је и Вама нашим драгим пратиоцима пружити на увид у прилогу овог текста.
Фотографије:
