Комеморације у Воћину
Комеморације у Воћину
Девету годину заредом, Вијећа српске заједнице Вировитичко-подравске,Бјеловарско-билогорске,Пожешко- славонске и Бродско-посавске жупаније организирају комеморацију и парастос за српске цивилне жртве Билогоре и западне Славоније страдале у несретном рату јесен/зима 1991. године.Ове године обиљежава се тридесета годишњица страдања и егзодуса српског народа овог краја и ово комеморативно окупљање имало је за циљ присјећање на прије свега људске, а потом и све друге губитке које је овај крај поднио.
Комеморативни скуп отпочео полагањем вијенаца и одавањем почасти хрватским жртвама палим у злочинима почињеним такођер у децембру 1991. године код споменика у Воћину.
У црквеној порти Српске православне цркве 318 Богоносних Отаца Првог Васељенског Сабора одржана је архијерејска литургија коју је предводио Нјегово Преосвештенство Епископ Пакрачко -славонски г.Јован уз саслужење епархијског свештенства.
Организатор овогодишње комеморације било је Српско народно вијеће из Загреба и Вијеће српске националне мањине Вировитичко подравске жупаније које предводи предсједница Милена Лазић уз велику помоћ замјеника жупана из редова српске заједнице Игора Павковића,као и ВСНМ Воћин.
Због интеријерних радова у храму наше цркве ,Света архијерејска литургија одржана је у парохијском дому посебно припремљеном за ту намјену.
По завршетку литургије Нјегово Преосвештенство Епископ Пакрачко-славонски г. Јован је са епархијским свештенством освештао новопостављени Часни крст на коме једноставним ријечима пише ЖРТВАМА РАТА од 1991-1995 године.
Присутнима се обратила водитељица Уреда за културу Српског народног вијећа Анета Владимиров .
"Децембра 1991. године ово мјесто је постало поприштем двају страшних масакара над цивилним становништвом.Лјета те године контролу над мјестом и околицом преузеле су српске паравојне снаге, а од септембра било је под контролом добровољачких јединица из Србије,нарочито тзв. "Белих орлова" познатијих као "Осветници".
Ове јединице су у октобру и новембру биле укључене у низ злочина над хрватским цивилним становништвом ,које су укључивале пљачку,присилан рад и друге облике злостављања и сегрегације на темељу националности.Више отмица и ликвидације Хрвата забиљежено је од аугуста до децембра.Најгори злочин,међутим ,наведене јединице починиле су приликом повлачења из Воћина средином децембра.
Јединице Хрватске војске започеле су војну операцију "Стријела" с циљем преузимањем контроле над воћинским крајем,која је била дио ширих операција у западној Славонији и Билогори ,Папук-91, Откос -91 и Оркан -91.
Ове операције узроковале су збјег највећег дијела српског становништва од правца Грубишнопољских и западнославонских села.
Непосредно прије повлачења тзв "Бели орлови" извршили су током 12 и 13. децембра покољ цивила хрватске националности у самом Воћину и околним мјестима.Убијени су ватреним оружјем у Воћину и селима Красковић,Хум,Бокане и Миоковићево.У истом периоду уништен је и већи број кућа у власништву Хрвата.
Након уласка Хрватске војске у мјесто Воћин ,као и околна села Секулинци,Горњи Мељани,Ђуричићи,Бокане,Хум и Мацуте 13. децембра,убијено је више десетина цивила српске националности који се нису могли или нису жељели евакуирати.Егзекуције српских цивила наставиле су се и неколико наредних дана а већина жтава била је старија од шездесет година.
Ни за један од масакара није утврђен коначни број жртава,нити су пронађена сва тијела,па се дио води као нестале особе.Злочин над Хрватима био је дио оптужнице на хашком суду против Шешеља и Милошевића,али ниједно ово суђење није приведено крају.
На загребачком опћинском суду од 2018. године траје процес против 29 оптуженика за злочин над Хрватима,од којих су сви недоступни правосуђу.
Ни за једно убојство српских цивила није покренут процес ни на једном суду"
Потом су се потреном народном пјесмом представиле пјевачки трио ,Јулијана Летић,Јована Лукић и Анастасија Остојић.
Изузетно емотивним говором окупљенима се обратио замјеник жупана ВПЖ из редова српске заједнице Игор Павковић, и сам као дјечак са својом породицом учесник егзодуса српског становништва Билогоре и западне Славоније из децембра 1991. године.Изнио је податак да је тада Воћинском цестом према Босни и Херцеговини пролазила колона од 52 000 невољника.Игор је присутнима предочио списак потпуно напуштених и уништених села као и изузетно страдалих села у која су се у међувремену малобројно вратили предратни српски становници.
У име предсједника Републике Србије Александра Вучића говорио је изасланик Веран Матић.
Пригодним говором окупљенима се обратио и предсједник Српског народног вијећа проф.др. Милорад Пуповац.
Поред освештаног крста положени су вијенци Републике Србије,Амбасаде Републике Србије у Загребу ,српске заједнице Пожешко славонске жупаније а остали учесници комеморације појединачно су положили црвене каранфиле.
Комеморацији су присуствовали и замјеник жупана из редова српске заједнице ББЖ Саша Лукић,предсједници ВСНМ ББЖ,БПЖ,ОБЖ и ЗГЖ,Дарко Карановић,Душан Ногић ,Дејан Јеличић и Драгиша Пилиповић ,прочелник за правне послове и локалну самоуправу ВПЖ Иво Хорват,предсједници ВСНМ Бјеловар,Грубишно Поље,Нова Градишка и Слатина ,Душан Маргетић,Милан Кнежевич,Горан Ногић,Драгана Увалић,предсједник СДСС Дарувар Петар Радосављевић,предсједници ВСНМ Воћин и Ђуловац Мирослав Суботић и Милан Радаковић,предсједници СКД Просвјета пододбори Липик-Пакрац и Слатина, Дарко Дерењ и Лјубинка Павловић,замјеник начелника опћине Окучани Синиша Мартиновић,замјеница градоначелнице Пакраца из редова Срба Мирсада Поповић.
Вриједни домаћини су за све учеснике комеморације приредили традиционално послужење уз "шумадијски чај".
Домаћини десете Комеморације бити ће ВСНМ Бјеловарско -билогорске жупаније,
2022. године у Дарувару.
Фотографије:
