Поклонички излет, 19 и 20.07.2025.
Парох Српске православне цркве Свете Тројице у Бјеловару, отац Стефан Максимовић, за вјерни народ организирао је 19 и 20.07. 2025. године дводневни излет у Србију, манастири Каона, Лелић, Ћелије и наравно град Ваљево.
На путу од Шабца према Ваљеву смјестио се манастир Каона припадајући Епархији шабачкој.
Манастир је настао у 14. вијеку, а прва црква датира из 11 вијека.По народном предању манастир је задужбина Иконије, сестре Милоша Обилића.
У манастиру се чува дијелић моштију Преподобне мајке Параскеве.
Сама манастирска црква посвећена је Светом Архангелу Михаилу.
По доласку у Ваљево (како кажу духовни центар Србије и пустиња за боготражитеље) и смјештају у локални хотел "Гранд", упутили смо се према средишњој Саборној цркви Васкрсења Господњег, посвећеног спаситељу нашем Господу Исусу Христосу,односно његовом Васкрсењу.
О монументалности и величини храма говори и податак да у њега стане око 2000 вјерника и један је од највећих светиња Српске православне цркве у Србији.
Његова дужина је 46 метара, ширина 24, а висина 47 метара, а приземље и галерија имају око 1200 метара квадратних.
Смјестио се на ушћу ријеке Градац у Колубару.
Храм је у почетној фази иконописања.
Уз саму светињу смјестила се црква посвећена Светом Нектарију Егинском, грчком светитељу.
Иницијатор градње овога храма био је благопочивши, Његово преосвештенство Епископ Ваљевски Господин Милутин.
Дјелић моштију светога Нектарија налазе се у светињи уз које се свакодневно читају молитве за оздрављење.
Сутрадан смо се упутили у село и манастир Лелић (родно село Светога Владике Николаја), смјештено 11 км од Ваљева.
Манастир је задужбина светог Владике Николаја Велимировића, његовог оца Драгутина и мајке Екатарине.
Светитељеве мошти пренијете су 1991 године у Србију из манастира Светог Саве у Либертвилу, држава Илиноис, САД.
1991 године отворен је музеј у кругу манастирског комплекса посвећен Епископу Николају, једном од највећих умова Српске православне цркве.
У 8,30 сати одржана је Света литургија у којој су учествовали и оци Стефан Максимовић као и Миомир Гвојић, парох у Великој Писаници.
Вјерни народ имао је прилику да цијелива Светитељеве мошти уз отворен одар.
По завршетку литургије и послужења, игуман, отац Георгије говорио је нашим излетницима о животу и дјелу Светога Владике Николаја.
Потом смо се упутили у правцу манастира Ћелије, чија је црква посвећена Светом великомученику Георгију.
Смјештен је 6 км југозападно од Ваљева на лијевој обали ријеке Градац, поред пруге Београд-Бар, добро скривен у котлини.
Настанак манастира веже се за период краља Драгутина Немањића који је у периоду од 1282- 1316. године управљао овим крајевима.
Монаси овог манастира имали су великог удјела у дизању буна против Турака, па је злогласни паша Бушатлија 1791 године запалио Ћелије заједно са 13 цркава ваљевског краја.
У манастирској цркви чувају се мошти Светог Аве Јустина Поповића једног од највећих теолога православља, не само српског.
Обзиром да се аутобус није могао спустити до самог манастира, вјерни народ се до манастира упути пјешице, великом косином и преходавши 950 степеница.
Наравно, повратак до аутобуса многи су учинили ангажирањем такси превоза, а засигурно да су многи имали јутрошње тегобе везане за упале мишића.
Било је ово изузетно лијепо искуство уз похвалу организатору путовања као и вјерном народу.
Фотографије:
