Све вијести
Света Тројица, Бјеловар, 12.06.2022.
Света Тројица
У Српској православној цркви Свете Тројице у главном жупанијском сједишту,Бјеловару ,12.06.2022. године с почетком у 10,00 сати , свечарски је прослављена храмовна Слава ове српске светиње, посвећеној силаску Светога Духа на апостоле ,у народу још званом Педесетницом, јер увијек пада на 50 дан по Васкрсу Господа нашега Исуса Христоса.
Свету архијерејску литургију предводио је викарни Епископ Марчански г. Сава уз саслужење пароха у Вараждину,Угљешу Пилингера,пароха Великописаничког Миломира Гвојића,нарћанског Драгана Топића те ђаконе Александра Лукића и Петра Козјаковића из Митрополије Загребачко-љубљанске,уз наравно домаћина Славе оца Стефана Максимовића пароха у Бјеловару.
Посебно задовољство за домаћина Славе оца Стефана била је присутност Светој литургији монс.др. Бискупа Бјеловарско-крижевачке жупаније Вјекослав Хузјак,патера Рикарда из фрањевачког реда,као и жупана Бјеловарско -билогорске жупаније Марка Марушића,градоначелника Града Бјеловара Дариа Хребака и замјеника жупана ББЖ из редова српске заједнице Саше Лукића.
Кумови Славе били Гојко Ћурувија ,накада предсједник ВСНМ Бјеловар и предсједник СДСС ББЖ и госпођа Јулија.
Вјерни народ имао је прилику видјети своју светињу,односно,њен вањски дио у новом руху како и приличи саборној српској православној цркви у самом центру Града Бјеловара.
За оне који су својим могућностима помогли уређење екстеријера Тројичинданске цркве ,отац Стефан је припремио Признања која су добили :
-Бјеловарско -билогорске жупанија,Марко Марушић-жупан
-Град Бјеловар,градоначелник Дарио Хребак
-Вијеће српске националне мањине ББЖ и Града Бјеловара,предсједник Дарко Карановић и замјеник предсједника Душан Зорић
-Саша Лукић
-Гојко Ћурувија
-Радмила Радуловић
-Комуналац д.о.о. Бјеловар
-"Бјеловар бетон" Антон Матић
-"АС агро" Бјеловар,Петар Радуловић
-Рената Видак
По уручењу признања вјерни народ је са својим свештенством литијом обишао своју светињу.
Отац Стефан је са својим Црквеним одбором за своје госте и вјерни народ приредио послужење у гостопримници и под шатрама у црквеном цинтору.
Фотографије:
20 година непрекидног рада фолклорне секције " КУД Мославина", 11.06.2022.
20 година непрекидног рада фолклорне секције " КУД Мославина", 11.06.2022.
Српско културно друштво "Просвјета" пододбор Гарешница обиљежило је 20-ту годишњицу непрекидног рада своје фолклорне секције " КУД Мославина".
Овај велики јубилеј обиљежен је како и приличи,цјеловечерњи концертом који је одржан у гарешничком хрватском дому 11.06.2022. године с почетком у 19,00 сати.
Ово друштво које већ годинама воде предсједник Зоран Блануша и његов замјеник Никола Радошевић ,је изузетно успјешан примјер како се и на који начин чува идентитет Срба овога краја ,како се најмлађи потичу да остану вјерни својој српској традицији и култури и како се не жали особно одрицање ради емоције и осјећајности припадности властитом српском народу.
У протеклом 20 годишњем периоду наступали су у разним земљама међу којима издвајамо земље окружења,Италију,Мађарску,Србију,Босну и Херцеговину,Црну Гору,Македонију,затим Грчку и Бугарску,при томе представљајући не само српску заједницу већ и Град Гарешницу и Бјеловарско-билогорску жупанију у цјелини.
Међу бројним гостима који су увеличали овај јубилеј били су српска замјеница жупана Сисачко мославачке жупаније Мирјана Олујић,замјеници жупана српске заједнице Пакрачко славонске и Бјеловарско-билогорске жупаније Никола Ивановић и Саша Лукић,замјеник градоначелника Града Гарешнице Горан Цупек,члан Главног одбора СКД Просвјета Загреб,уједно и предсједник ВСНМ Вуковарско сријемске жупаније Светислав Микеревић,парох Српске православне цркве у Великој Бршљаници Славимир Гвојић,предсједник ВСНМ ББЖ Дарко Карановић,предсједници ВСНМ Гарешница,Кутина и Ђуловац Дамир Седрамац,Јово Трбојевић и Милан Радаковић.
У културно умјетничком дијелу програма пред препуно салом судјеловали су:
СКД Просвјета ,пододбор Вуковар
СКД Просвјета ,пододбор Вировитица
СКД Просвјета пододбор Липик-Пакрац са својом дјечјом секцијом
КУД Пакленица-Новска
СКД Просвјета пододбор Дарувар
СКД Просвјета пододбор Гарешница са А и Б секцијом
Чешка беседа Гарешница са секцијом ХКУД Граничар Гарешница
Зоран Блануша посебно се захвалио свом госту,дугогодишњем предсједнику ХКУД из Граченице покрај Кутине, Марку Миљану ,који је у првим тренуцима оснивања Просвјетиног КУД "Мославина"пружио велику подршку новоформираном друштву.Посебна признања за оснивање друштва примили су постхумно,први предсједник Стево Перић ,Војислав Шајатовић,Ненад Крупљан и Ненад Влаховић.
Блануша се захвалио свима који су помагали помажу рад друштва а такођер је уручио бројан признања најактивнији члановима СКД Просвјета Гарешница кроз овај дуги низ година.,као и институцијама и појединцима који су на разне начине помогли у раду друштва.
Учесници програма и бројни гости наставили су дружење у Друштвеном дому Ступовача.
Програм је водила замјеница предсједника ВСНМ Гарешница Мирјана Србљанин.
Фотографије:
Почели 19-ти "Спасовдански сусрети"
Почели 19-ти "Спасовдански сусрети"
Вијеће српске националне мањине Града Дарувара, те Српско културно друштво Просвјета-пододбор Дарувар, (које предводе предсједници Николина Глодић и Срђан Бојчић, већ деветнаесту годину заједнички организирају културна догађања посвећена веома битном хришћанском празнику Спасовдану или Вазнесењу Христову, крсној Слави својих институција.
Вазнесење господње увијек пада на 40 дан по Ускрсу и покретни је празник.
Свечаност је започела у даруварској кино сали 28.05.2022. са почетком у 18,00 сати.
Господ Исус Христос тога дана обратио се својим ученицима и рекао "Идите по свијету и проповиједајте Јеванђеље сваком створењу,ко повјерује и крсти се ,биће спасен,а ко не повјерује биће осуђен".Потом се Христос УЗНЕО на небо,Узнесење,тако се завршивши дијело СПАСЕЊА,вратио Богу оцу на небесима.
Стога и сам назив празника СПАСОВДАН постаде уобичајен међу вјерним народом.Овај празник Слава је и главних српских градова Београда,Бања Луке и Источног Сарајева.
Николина Глодић је и водила предвиђени програм,који је након поздравних говора и обраћање градоначелника Дарувара Дамира Лненичека и жупана Бјеловарско -билогорске жупаније Марка Марушића,започео додјелом признања заслужним појединцима "Исидор Добровић".
Овогодишњи лауреати за рад у музичкој секцији даруварских "просвјетара"били су фрулаш Ненад Мишљић и хармоникаш Петар Поповић.За медијско праћење српских догађања признање је примио у одсуству новинар Горан Газдек из Вировитице.
За изузетан прегалачки рад у пољопривреди и свом ОПГ-у признање је примила Мирјана Србљанин из Уљаника ( уједно и замјеница предсједника ВСНМ Гарешница).
Посебан и свечан тренутак био је примање признања за Бранка Ковачића ,једног од оснивача и дугогодишњег предсједника Вијећа српске националне мањине у Граду Дарувару,у 4 мандата члана предсједништва ВСНМ ББЖ и члана Координације Вијећа и представника националних мањина ББЖ. Бранко се у име лауреата и захвалио на признањима.ж
Културно умјетнички програм почео је цјеловечерњим концертом Фолклорног ансамбла "Вила " из Србије,точније из Новога Сада.
Импресиван наступ ових младих људи био је праћен сталним пљеском и повицима браво.Представили су се традиционалним кореографијама из Србије,али и дијелом модерног плеса праћеног народном музиком.Пратио их је оркестар ,који је у паузама када су се извођачи пресвлачили ,свирао традиционалне српске народне и ауторске пјесме у инструменталу.Такођер су се са традицијским пјесмама из простора гдје Срби живе, представиле и чланице пјевачке групе "Виле"
Међу бројним гостима били су и протоставрофор Лука Босанац,парох у Бјеловару Стефан Максимовић,замјеници жупана из редова српске заједнице ББЖ и ВПЖ Саша Лукић и Никола Ивановић,предсједник ВСНМ ББЖ Дарко Карановић,предсједници ВСНМ Грубишно Поље,Гарешница,Бјеловар и Ђуловац Милан Кнежевић,Дамир Седрамац,Душан Маргетић и Милан Радаковић.
Међу гостима су били и предсједник и замјеник СКД Просвјета-пододбор Гарешница Зоран Блануша и Никола Радошевић са својим бројним члановима.
Концерт је завршио великим заједничким колом публике и извођача програма.
За госте и извођаче програма домаћини су приредили заједничку вечеру у ресторану "Тераса"
Видео записе погледајте на везама доље:
Видео 01, Видео 02, Видео 03, Видео 04, Видео 05, Видео 06, Видео 07, Видео 08, Видео 09, Видео 10, Видео 11, Видео 12, Видео 13
Фотографије:
Грађевински радови уређења околиша бјеловарске Српске православне цркве Свете Тројице
Грађевински радови
Након интеријерних радова у бјеловарској Српској православној цркви Свете Тројице ,започели су и радови на уређењу околиша наше светиње.
Вођени иницијативом некадашњег предсједника Вијећа српске националне мањине Града Бјеловара и члана предсједништва ВСНМ ББЖ ,Гојка Ћурувије (тренутно са својом грађевинском групом ради у Нјемачкој) и изузетном мотивираношћу нашег новог пароха оца Стефана Максимовића,кренуло се и реализацију идеје уређења околиша цркве као и начина затварања потребне финанцијске конструкције за набаву грађевинског материјала.
Овим путем се захваљујемо Граду Бјеловару као и Бјеловарско билогорској жупанији који су (сваки) са по 10.000,00 кн помогли у реализацији овог пројекта.Исто тако Вијеће српске националне мањине Града Бјеловара и Бјеловарско билогорске жупаније су са својих Планско-програмских средстава "пребацили" ( сваки ) по 5.000,00 кн и тако помогли да радови започну.
Извршена је нивелација и земљани радови,навежен је и поваљан камен,постављени рубници и у току је постављање газних елемената око цркве као и комплетан плато на главном улазу у цркву са западне стране.
Истовремено је "глетан" зид који носи жељезну конструкцију ограде око цркве,конструкција је обојена новим слојем, извађен је стари плот код парохијског дома и слиједи постављање новог.
Гостопримница је у потпуности окречена новим слојем. Евидентно је да ће до Свете Тројице (храмовне Славе наше светиње ) црква заблистати новим сјајем.
Фотографије:
              
|
Колегиј замјеника жупана из редова националних мањина
Колегиј замјеника жупана из редова националних мањина
Дана 10.-11. свибња 2022., године одржао се је трећи по реду колегиј замјеника жупана из редова
националних мањина. Први дан започео је пријемом код градоначелник и замјеника градоначелника у
просторијама градске вијећнице. На самом пријему добродошлицу нам је пожелио и жупан Истарске
жупаније Борис Милетић који је уједно и отворио фестивал мултикултуралности.
На 7. фестивалу мултикултуралности, на средишњем градском тргу окупило се мноштво грађана, али и туриста.
У двосатном програму наступило је једанаест аматерских удруга, заједница и културних друштава који
дјелују на разини Истарске жупаније те Франко Крајцар &амп; Индивиа етно-банд.
На 7. Фестивалу мултикултуралности судјеловали су: Друштво перојских Црногораца &qуот;Перој 1657&qуот;; Мађарско
културно друштво &qуот;Морицз Зсигмонд“; Заједница Срба Истре; Клуб Срба Истарске жупаније; Македонско
културно друштво &qуот;Св. Кирил и Методиј&qуот;; Удруга Рома Истре; Словенско културно друштво &qуот;Истра&qуот;; КУД
&qуот;Босна&qуот; Истарске жупаније; Српско културно друштво Истре &qуот;Никола Тесла&qуот;; Македонски културни форум;
Заједница Албанаца Истарске жупаније и Словенско културно друштво „Истра“.
Други дан колегија одржао се у Пули, у заједници Талијана који су уједно били домаћини те су током колегија
представили своју заједницу као и све активности које проводе и чине у свом свакодневном раду.
На радном дијелу колегија били су присутни и саборски заступник Борис Милошевић, државни тајник министарства
правосуђа и управе Сањин Рукавина, равнатељица управе за локалну и регионалну управу Анита Маркић, те
прочелница УО за талијанску националну заједницу и друге етничке скупине Истарске жупаније Теа Бател.
Током колегија се расправљало о двије теме, примјена двојезичности и међународна сурадња, примјери и
перспективе.
Закључак саме расправе био је слиједећи, да су изнимно велике различитости у примјени Уставног закона о
правима националних мањина у РХ, да имамо углавном подручја и регије гдје се прописи не примјењују
ни проводе. Истарска жупанија је показала још једном да предњачи у односу на остатак РХ по свим
показатељима па тако и примјени прописа и закона који се односе на националне мањине.
Оно што су гости посебно истакнули тијеком сусрета је то да је Истра најнапреднија регија у Хрватској и
треба бити примјер како све своје различитости претворити у предности. У Истри се, сматрају, енергија троши на
развој и добробит сваког становника, док се у другим жупанија троши на повијест коју сватко интерпретира
на свој начин.
Фотографије:
