Колегиј замјеника жупана из редова националних мањина
Дана 10.-11. свибња 2022., године одржао се је трећи по реду колегиј замјеника жупана из редова
националних мањина. Први дан започео је пријемом код градоначелник и замјеника градоначелника у
просторијама градске вијећнице. На самом пријему добродошлицу нам је пожелио и жупан Истарске
жупаније Борис Милетић који је уједно и отворио фестивал мултикултуралности.
На 7. фестивалу мултикултуралности, на средишњем градском тргу окупило се мноштво грађана, али и туриста.
У двосатном програму наступило је једанаест аматерских удруга, заједница и културних друштава који
дјелују на разини Истарске жупаније те Франко Крајцар &амп; Индивиа етно-банд.
На 7. Фестивалу мултикултуралности судјеловали су: Друштво перојских Црногораца &qуот;Перој 1657&qуот;; Мађарско
културно друштво &qуот;Морицз Зсигмонд“; Заједница Срба Истре; Клуб Срба Истарске жупаније; Македонско
културно друштво &qуот;Св. Кирил и Методиј&qуот;; Удруга Рома Истре; Словенско културно друштво &qуот;Истра&qуот;; КУД
&qуот;Босна&qуот; Истарске жупаније; Српско културно друштво Истре &qуот;Никола Тесла&qуот;; Македонски културни форум;
Заједница Албанаца Истарске жупаније и Словенско културно друштво „Истра“.
Други дан колегија одржао се у Пули, у заједници Талијана који су уједно били домаћини те су током колегија
представили своју заједницу као и све активности које проводе и чине у свом свакодневном раду.
На радном дијелу колегија били су присутни и саборски заступник Борис Милошевић, државни тајник министарства
правосуђа и управе Сањин Рукавина, равнатељица управе за локалну и регионалну управу Анита Маркић, те
прочелница УО за талијанску националну заједницу и друге етничке скупине Истарске жупаније Теа Бател.
Током колегија се расправљало о двије теме, примјена двојезичности и међународна сурадња, примјери и
перспективе.
Закључак саме расправе био је слиједећи, да су изнимно велике различитости у примјени Уставног закона о
правима националних мањина у РХ, да имамо углавном подручја и регије гдје се прописи не примјењују
ни проводе. Истарска жупанија је показала још једном да предњачи у односу на остатак РХ по свим
показатељима па тако и примјени прописа и закона који се односе на националне мањине.
Оно што су гости посебно истакнули тијеком сусрета је то да је Истра најнапреднија регија у Хрватској и
треба бити примјер како све своје различитости претворити у предности. У Истри се, сматрају, енергија троши на
развој и добробит сваког становника, док се у другим жупанија троши на повијест коју сватко интерпретира
на свој начин.
Фотографије:
Ђурђевданска Слава
Вијеће српске националне мањине Бјеловарско билогорске жупаније( након двије године принудне паузе) у Дарувару је 07.05.2022.( Ресторан "Срце" власника Александра Штековића) године обиљежило свога свеца заштитника ,Светога Великомученика Георгија,дан по Ђурђевдану,јер многи чланови нашег вијећа на само Ђурђево имају особне Славе са својим гостима.
Свечаност је започела интонирањем химни републике Хрватске и Србије.
Парох вировитички,јереј Благоја Ђукић освештао је славски колач и прелио славско кољиво како традиција православних Срба налаже.
Присутнима се поздравним говором обратио предсједник ВСНМ ББЖ Дарко Карановић ,као и замјеник жупана из редова српске заједнице ББЖ Саша Лукић.
Морамо се и на овај начин захвалити чланици нашег предсједништва Гордани Ћетковић за припрему кољива и славскога колача.
Предсједник Вијећа је посебно поздравио замјеника жупана Вировитичко подравске жупаније Игора Павковића и замјеника предсједнице ВСНМ ВПЖ Мирослава Суботића,замјеника жупана ПСЖ Николу Ивановића и предсједника ВСНМ Пакрац Милана Козловића,предсједника ВСНМ Загребачке жупаније Драгишу Пилиповића,предсједника Координације Вијећа и представника националних мањина ББЖ,уједно и предсједника ВЧНМ ББЖ Дамира Малину,предсједника ЗУАБА ББЖ Раду Јовичића,предсједнике СКД Просвјета, пододбори Дарувар и Грубишно Поље Срђана Бојчића и Илију Мандарића ,као и замјеника предсједника СКД Просвјета пододбор Гарешница Николу Радошевића.
Повељу "Павле Соларић"за изузетан допринос очувања идентитета,културе,духовности и опстојности Срба у овим крајевима,предсједник Вијећа Карановић уручио је предсједнику ВСНМ Грубишно Поље Милану Кнежевићу,који је повељу примио и у име Бранка Кашића,такођер носитеља повеље ( радним обавезама био спријечен да присуствује свечаној сједници).
Потом је уз традиционално послужење настављено дружење.
Фотографије:
Васкршњи интервју оца Стефана Максимовића, пароха бјеловарскога за "Независне новине".
Васкршњи интервју оца Стефана Максимовића: https://www.nezavisne.com/novosti/drustvo/Maksimovic-za-Nezavisne-Jedni-drugima-budimo-podrska-u-zivotnim-iskusenjima/715371?utm_source=nezavisne&utm_medium=feed&utm_campaign=RSS%3A+Novosti
Фотографије:
Комеморација и помен у Гудовцу
У Спомен подручју Гудовац, 28.04.2022. године одржана је комеморација и парастос за невине српске цивиле, мушкарце, које је новоустоличена наци-фашистичка усташка власт, тек формиране НДХ, стрељала на некадашњем сајмишту 28.04.1941. године.
Био је то први монструозни поход геноцида који је био темељ агенде постојања ове злочиначке творевине. Готово 200 мушкараца из Болча, Пргомеља, Малог и Великог Коренова, Средица, Брезе и самог Гудовца усташе су спровеле до сајмишта и извршили егзекуцију стрељањем и клањем ових новомученика.
И ове године организатори комеморације били су ВСНМ Бјеловар и УАБА Бјеловар.
Комеморацију је водио члан УАБА Бјеловар Ненад Неквапил.
Присутнима се обратио у име УАБА Сплит и ветерана домовинског рата генерал ХВ Жанко и својим директним говором проказао срамотну НДХ и злочин на овом мјесту над српским цивилима.
У име Лиге антифашиста РХ говорио је Зоран Пусић.
Анета Лалић, водитељица Одјела за културу Српског народног вијећа изузетно је хронолошки описала организаторе овг монструозног злочина и њихова нељудска дјела.
У име Града Бјеловара говорио је градоначелник Дарио Хребак, рођени гудовчанин који је устврдио своје предобро знање и упућеност на ове тешке догађаје.
У име Бјеловарско-билогорске жупаније присутнима се обратио жупан Марко Марушић.
Присутнима се обратио и Фрањо Хабулин, предсједник САБА РХ, а у име предсједника РХ Зорана Милановића говорио је изасланик Бартол Шимунић.
Потом се приступило полагању вијенаца које су положиле делегације:
изасланик предсједника РХ Шимуновић,у име Града Бјеловара и ББЖ градоначелник Хребак,жупан Марушић и његов замјеник Саша Лукић, Фрањо Хабулин са делегацијом САБА, Ђорђе Жакула атеше у Амбасади Републике Србије у Загребу, Анета Владимиров и Александар Вуцелић у име Српског народног вијећа, Уаба Сплит и веДРА Сплит са генералом Жанком, ЗУАБА ББЖ,са предсједником Јовичићем Радом, као и делегације Вијећа српске националне мањине ББЖ са предсједником Карановићем, КЦ-КЖ коју је предводио предсједник Јово Манојловић, Града Бјеловара са предсједником Душаном Маргетићем, потомком страдалих Маргетића у Гудовцу,као и УАБА Бјеловар са предсједником Бериславом Црнчићем, делегација ВСНМ ПСЖ коју је предводио предсједник Никола Ивановић.
Парастос и помен за српске новомученике служили су јереји Српске православне цркве, парох у Бјеловару Стефан Максимовић, нарћански парох Славен Јовичић и парох у Грубишном Пољу Славен Јовичић.
ВСНМ Града Бјеловара домаћински је у просторијама Српског културног центра "Павле Соларић" за госте и узванике приредио традиционално послужење.
Фотографије:
Васкршња литургија
У Српској православној цркви Светога Димитрија у Ступовачи ,24.04.20220. године ,с почетком у 10,00 сати ,одржана је Васкршња литургија коју је предводио парох ступовачки,јереј Далибор Петковић уз појачку пратњу попадије Јелене Петковић.
Велики број вјернога народа прославио је највећи Дан, Дан Христова васкрсења у литургијском сабрању и узајамној љубави.
У изузетној проповједи отац Далибор није могао сакрити велико узбуђење због постављања новога иконостаса у ступовачкој светињи.
Још предстоји израда и постављање икона на сам иконостас како то приличи канону наше свете српске православне цркве.
Наиме,већ сада давне несретно ратне 1993 године бездушници и невјерници поставили су у светињу експлозив који је цркву тешко оштетио.
Захваљујући Господу,великом разумијевању институција Републике Хрватске за обнову и очување вјерско-културне баштине као и вјерном народу ,те свештенству наше цркве ,ступовачка светиња поновно ће засијати пуним сјајем.
По завршетку свете литургије уз нафору вјерницима су поклоњена и Ускршња јаја као симбол рађања новога живота.
Фотографије: