Све вијести
КОМЕМОРАЦИЈА – НОСКОВАЧКА ДУБРАВА – 22. 8. 2026.
У суботу, 22. 8. 2026.у Носковачкој Дубрави, опћина Чађавица, обиљежена је 84. годишњица страдања 69-еро дјеце с Козаре која су те 1942. године у властелинским шталама мучно страдала скапавајући од глади, жеђи и болести, те потом сахрањивана на сеоском гробљу овог мјеста.
Логор је основан 20. 8. 1942. године и био је активан до 05. 12. 1942. године.
Када је доведено 300 жена и дјеце с Козаре за њих у логору није била осигурана ни храна ни смјештај па су били смјештени у шталама и јели само оно што су пронашли, те оно што су им сељаци из околних села некако успјели донијети.
И ове године на комеморацију са својом делегацијом дошао је Зоран Синкић, предсједник Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ из Козарске Дубице.
Присутне је о повијесним чињеницама упознао изасланик жупана Вировитичко-подравске жупаније и предсједник ЖО СДСС-а Вировитичко-подравске жупаније Ненад Гвојић.
Овај догађај својим присуством су увеличали Радимир Џодић министар савјетник у Амбасади Републике Србије у Републици Хрватској, Владимир Марјановић конзул у Генералном конзулату Републике Србије у Вуковару, Лазо Ђокић предсједник ЗУАБА Вуковарско - сријемске жупаније и потпредсједник САБА Републике Хрватске, те Јелена Несторовић испред Српског народно вијећа у Загребу.
Тамара Ђурић прочитала је пјесму "Гроб у житу" пјесника Бранка Ћопића, а Петар Јуришић пјесму "Пјесма о смрти" Добрише Цесарића.
Наведени гости су положили вијенце као и делегације жупанијских Вијећа и градских и опћинских Вијећа на нашој жупанији.
Вијенце су положиле и делегације ВСНМ Бјеловарско-билогорске жупаније, ВСНМ Осјечко-барањске жупаније и ВСНМ Бродско-посавске жупаније које су присутне сваке године.
Испред ВСНМ ББЖ вијенац је положио предсједник ВСНМ Опћине Ђуловац Милан Радаковић са чланом вијећа господином Савом Орозовићем.
Свету литургију у Мединцима водио је парох Драган Гаћеша, црквени обред посвећења славског жита и колача на гробљу у Носковачкој Дубрави предводио је његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован који је по први пута присуствовао овом догађају и својим присуством увеличао овај догађај.
Такођер овом догађају био је присутан и Благоја Ђукић-парох вировитичко-гаћишки.
Фотографије:
ЦЕНТРАЛНИ ПОМЕН И КОМЕМОРАЦИЈА ЗА ЖРТВЕ СЕЛА КУСОЊА И ОКОЛНИХ СЕЛА – КУСОЊЕ КОД ПАРКАЦА – 13. 8. 2026.
У четвртак, 13. 8. 2026. одржана је комеморација и помен убијеним мјештанима села Кусоња, Драговића и Чакловца који су на овај дан трагично пострадали 1942. године у организацији Вијећа српске националне мањине града Пакраца.
Обиљежавање страдања започело је окупљањем код споменика у центру села.
Окупљенима се обратио предсједник СДСС Пожешко-славонске жупаније господин Никола Ивановић подсјетивши на страшан злочин који се догодио на овом мјесту.
У само једном дану прије 84. година, 13. 8. 1942. године, синхронизираном акцијом усташких снага животе је изгубило више од 500 мјештана Кусоња и околних села те непознати број избјеглица са Козаре.
Тог дана, полуживе жене, дјецу и старце, бацили су у два бунара, све док исти нису били напуњени те су остатак спалили у оближњој цркви Светог Георгија.
Ивановић је још рекао да располажу с именима 473 страдалих, од којих је 64 дјеце али да и претпостављају да је овај број далеко већи. У логоре из којих се никада нису вратили одведено је 360 мушкараца и жена. Дио ти људи, спашен је из логора уз посредовање Дијане Будисављевић.
Након Ивановића, окупљенима се обратио и предсједник ЗУАБА Вуковарско-сријемске жупаније господин Лазо Ђокић.
Вијенце су на споменик положили делегације амбасаде Републике Србије у Загребу, генералног конзулата Републике Србије у Вуковару, ВСНМ Вировитичко-подравске, ВСНМ Бродско-посавске, ВСНМ Бјеловарско-билогорске, ЗУАБА Вуковарско-сријемске, ВСНМ града Пожеге, УАБА Пакрац-Липик те делегација СДСС-а.
У наставку комеморације, формирана је колона која се запутила до бунара на којима је одржан помен страдалима након чега су се окупљени упутили на Свету литургију у храм Светог великомученика Георгија коју је водио протојереј-ставрофор Лука Босанац са свештенством Епархије пакрачко-славонске.
Комеморацији су присуствовали испред амбасаде републике Србије у Загребу отправница послова Дејана Перуничић и министар-савјетник Радимир Џодић, предсједник ЗАБА Вуковарско-сријемске и потпредсјеник САБА Лазо Ђокић, ВСНМ Вировитичко-подравске предсједника Милена Лазић, ВСНМ Бродско-посавске предсједник Зоран Ратковић, ВСНМ Бјеловарско-билогорске предсједник Дарко Карановић, ВСНМ Опћине Ђуловац предсједник Милан Радаковић, ВСНМ града Дарувара потпредсједник Петар Радосављевић, водитељица уреда СДФ-а Јелена Карановић, ВСНМ града пакраца и УАБА Пакрац-Липик предсједница Ана Романић, предсједник ВСНМ града Липика, предсједник жупанијског огранка СДСС ВПЖ Ненад Гвојић, чланови СКД "Просвјета" Пакрац-Липик, као и мјештани Кусоња, Пакраца, Липика и околних села.
Фотографије:
Свети Илија, Дољани, 2. 8. 2026.
Свети Илија, Дољани, 2. 8. 2026.
У Дољанима код Дарувара, у Српској православној цркви посвећеној Светоме пророку Илији, (у народу зван Илија громовник), 2. 8. 2026. године, с почетком у 9,00 сати одржана је Света литургија.
Свету литургију предводио је парох даруварски Ђорђе Теодоровић уз саслужење свештеника Епархије Пакрачко славонске Александра Црногорца и Растка Петковића.
Посебно се морамо захвалити породици Ковачевић поријеклом из Дољана који су послије Свете литургије за вјерни народ припремили богато послужење, уз које се народ наставио дружити.
Светој литургији присуствовао је и предсједник ВСНМ ББЖ Дарко Карановић, предсједник ВСНМ Ђуловац Милан Радаковић и замјеница предсједника ВСНМ Гарешница Мирјана Србљанин.
Фотографије:
Љетна слава у Новим Пављанима - Успеније Свете Ане - петак, 7. августа 2026.
У петак, 7. августа, у храму Светог апостола Павла у Новим Пављанима, свечано је прослављена летња слава - празник Успења Свете Ане, мајке Пресвете Богородице.
Свету архијерејску литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички, администратор Епархије загребачко-љубљанске, господин Кирило, уз саслужење више свештеника и ђакона.
Владики Кирилу саслуживали су протојереј-ставрофор Томо Ђирковић, парох копарски, протојереј Далибор Петковић, парох ступовачки, јереј Миломир Гвојић, парох великописанички, јереј Угљеша Пилингер, парох вараждински, јереј Драган Топић, парох нарћански, и ђакон загребачки Миладин Андрић.
Певањем за певницом током Свете литургије предводио је отац Љубиша Миодраговић, доприносећи свечаности и молитвеном карактеру празничног сабрања.
Велики број верног народа окупио се у светом храму, како би заједнички учествовао у молитви и прослави летње славе.
Након прочитаног Светог Јеванђеља, верном народу се обратио Његово Преосвештенство Епископ Кирило, који је у својој беседи говорио о животу и подвигу Свете Ане, мајке Пресвете Богородице.
Владика је подсетио да су Свети Јоаким и Ана, родитељи Пресвете Богородице, живели у вери, молитви и љубави према Богу.
Иако дуго нису имали деце, нису изгубили наду нити су престали да се моле Господу.
Њихова истрајност, смирење и чврста вера представљају пример хришћанског живота и поуздања у Бога.
Говорећи о Светој Ани и њеној породици, Владика је посебно нагласио значај породице и родитељства.
Родитељи имају свету и одговорну дужност да своју децу одгајају у љубави, вери и страху Божијем, пружајући им сопственим примером путоказ за живот.
У времену у којем су деца свакодневно изложена различитим садржајима путем интернета и друштвених мрежа, Владика је позвао родитеље да не препусте васпитање деце екранима и садржајима који их могу удаљити од правих вредности.
Деца треба да расту уз породицу, љубав родитеља, молитву и Цркву, учећи се поштовању, доброти, раду, одговорности и љубави према ближњем.
Посебно је указао на значај брака, материнства и очинства, позивајући младе да чувају светињу брачне заједнице, да заснивају породице и своју децу подижу у духу вере и хришћанских вредности.
Јер породица је темељ народа, а хришћанска породица је мала Црква.
У породици се дете први пут сусреће са вером, љубављу, молитвом и вредностима које ће га пратити кроз цео живот.
Након Свете архијерејске литургије, верни народ је, предвођен свештенством, у свечаном литијском опходу обишао храм.
По завршетку литије око храма, обављено је освећење славског колача, који су са много љубави, труда и молитве припремили овогодишњи кумови Предраг и Светлана Роксандић са својом породицом.
Њихова љубав и спремност да буду кумови овогодишње славе још једном су показали колико су важни заједништво, слога и љубав према Цркви, као и спремност да се својим трудом допринесе очувању светиње и заједничког живота наше црквене заједнице.
Након Литургије, присутнима се обратио домаћин, отац Драган Топић, који је упутио речи искрене захвалности Његовом Преосвештенству Епископу Кирилу на доласку, молитвеном присуству и служењу Свете Архијерејске Литургије, као и свим свештеницима и ђакону који су својим доласком увеличали празнично сабрање.
Отац Драган је подсетио на историју и настанак храма Светог апостола Павла у Новим Пављанима, говорећи о његовом значају за верни народ овог краја, као и о обнови храма и труду који је кроз године улагао народ како би ова светиња била сачувана, одржавана и остављена будућим генерацијама.
Посебно је истакао да храм није само место у којем се верници окупљају о великим празницима, већ место молитве, сусрета, заједништва и живота у вери. Нагласио је да је очување храма и црквеног живота заједничка одговорност свих верника.
Говорећи о породици, отац Драган је истакао важност да млади људи чувају светињу брака, да ступају у брак, стварају породице и своју децу подижу у духу православне вере. Нагласио је да је за опстанак породице, народа и Цркве од пресудног значаја да се живот не одваја од Цркве, већ да молитва, вера и заједништво буду саставни део свакодневног живота.
Отац Драган је упутио посебну захвалност овогодишњим кумовима Предрагу и Светлани Роксандић са породицом, захваливши им на љубави, труду и спремности да буду домаћини овогодишње летње славе.
Такођеје изразио захвалност Дарку Карановићу, председнику Већа српске националне мањине Бјеловарско-билогорске жупаније, на присуству, подршци и доброј сарадњи, као и представницима градске власти са којима, како је истакао, постоји одлична сарадња.
Посебну захвалност упутио је и црквеним одборницима, који својим залагањем, трудом и спремношћу доприносе очувању, одржавању и уређењу храма.
На крају се још једном захвалио свим свештеницима, ђакону, кумовима и свим верницима који су својим присуством, молитвом и трудом допринели да прослава летње славе протекне у духу вере, љубави и заједништва.
Након молитве и обраћања домаћина, празнично сабрање настављено је уз трпезу љубави, где су се свештенство, кумови, гости и верни народ заједно окрепили и наставили дружење у братској љубави и заједништву.
Нека Господ, молитвама Свете Ане, благослови наше породице, нашу децу, наше домове и целу нашу црквену заједницу.
Нека нам подари мир, здравље, слогу и љубав, да сачувамо веру својих предака и пренесемо је будућим генерацијама.
јереј Драган Топић
Текст преузет се веб странице Митрополије загребачко-љубљанске
Фотографије:
Глина, у СКЦ "Јосиф Руњанин", одржана је 6. Скупштина 6. Сазива Српског народног вијећа, 29. 7. 2026.
У Српском културном центру "Јосиф Руњанин" у Глини, одржана је 6. Скупштина 6. Сазива Српског народног вијећа.
По избору радног предсједништва и нужних радних тијела, присутнима се обратио предсједник Борис Милошевић.
Суштинска тема скупштине било је прихваћање приједлога Одлуке и измјенама и допунама Статута Српског народног вијећа.
Сама Одлука изгласана је једногласно.
На сједници је било присутно 56 делегата од 75 колико броји састав делегата у скупштини СНВ-а
По завршетку скупштине делегати су се придружили грађанству на комеморацији поводом 85 годишњице покоља Срба у тадашњој Српској православној цркви Рођења Пресвете Богородице.
Наиме, 29.07.1941 године усташе су из села поред Вргинмоста као и саме Глине и околине, привели око 460 мушкараца, Срба, доби од 16-60 године и у унутрашњости светиње клали на најсвирепији начин.
По завршетку ИИ Свјетског рата, точније 1947 године остаци страдалника сахрањени су на Српском православном гробљу у Глини.
1969 године југословенске власти подижу Спомен дом у част српских страдалника, који је нова власт након војно-редарствене акције "Олуја" преименовала у Хрватски дом, што до данас изазива пријепоре не само у српској заједници већ и удругама које баштине традицију антифашизма и антинацизма.
Присутнима се у име Лиге антифашиста РХ обратила предсједница удруге "Доцумента" Весна Тершелић, потом Веран Матић, а у име Српског народног вијећа, замјеница предсједника Драгана Јецков.
Поред споменика мајке са дјететом присутни су положили руже.
Медијатор и водитељ комеморације била је Сања Клинац из Бјеловара.
Парастос и помен страдалницима одржали су свештеници Српске православне цркве Епархије карловачке .
Фотографије:
