У сриједу, 13.08.2025. године са почетком у 07:50х одржана је комеморација и молитвено сјећање на жртве села Кусоња и околних села из аугуста 1942. године.
Обиљежавање је започело обраћањем предсједника СДСС Пожешко-славонске жупаније господина Николе Ивановића, након којег су се окупљенима обратили и предсједник ВСНМ Пожешко-славонске жупаније Милан Козловић и предсједник ЗУАБА Вуковарско-сријемске жупаније господин Лазо Ђокић.
Вијенце су на споменик положили министар-савјетник у амбасади Републике Србије у Загребу Радимир Џодић, вицеконзул Генералног конзулата Републике Србије у Вуковару господин Игор Лазаревић, као и делегације ВСНМ Вировитичко-подравске жупаније са предсједницом Миленом Лазић, делегација ВСНМ Бјеловарско-билогорске жупаније са предсједником Дарком Карановићем, делегација САБА и Заједничко вијеће општина, делегација ВСНМ Пожешко-славонске жупаније са предсједником Миланом Козловићем, као и делегације УАБА Пожега и УАБА Пакрац-Липик.
Након што су се код споменика присјетили овог страшног злочина над мјештанима Кусоња и околних села, окупљени су се у колони упутили према бунарима гдје је одржан помен страдалима.
Свету литургију у храму Светог великомученика Георгија водио је протојереј-ставрофор Лука Босанац са свештенством Епархије пакрачко-славонске.
Фотографије:
У недјељу, 03.08.2025. представници жупанијског, опћинских и градских вијећа српске националне мањине са подручја Бјеловарско-билогорске жупаније окупили су се у Дарувару како би комеморирали жртве ВРО „Олуја“ . У српској православној Цркви Светих отаца Првог Васељенског Сабора у Дарувару, с почетком у 9 сати одржана је света литургија као и помен и парастос за убијене и нестале након ВРО "Олуја" 1995. године.
Након парастоса, у Српском културном центру „Исидор Добровић“ окупљени су прочитали 18. изјаву сјећања Српског народног вијећа.
Фотографије:
У недјељу, 20.07.2025. године с почетком у 16:30х у селу Бијела у просторијама друштвеног дома одржана је свечана сједница и обиљежена Слава Вијећа српске националне мањине Опћине Сирач, Гаврилово, ове године тједан дана прије него што је предвиђено по календару.
Након кратког поздравног говора предсједника вијећа Љубомира Ковачевића који је зажелио добродошлицу свим гостима и драгим пријатељима услиједио је обред резања славског колача и прелијевања кољива који је обавио отац Лука Босанац.
Присутнима су се поздравним говором кратко обратили предсједник ВСНМ Опћине Ђуловац Милан Радаковић и предсједник опћинског вијећа Опћине Сирач господин Бранимир Милер.
Гости славе били су и испред Опћине Сирач госпођа Борка Вујић, предсједник ВСНМ Опћине Дежановац Жељко Милеуснић, предсједница ВСНМ Опћине Кончаница Рада Божић, предсједник ВСНМ града Гарешнице Дамир Седрамац, чланови ВСНМ града Дарувара Крстомир Граовац и Перо Орозовић, представник Српског културног друштва „Просвјета“ пододбор Дарувар Мирослав Голић, испред ВСНМ ББЖ тајница Теа Бјелајац и остали.
Након вечере услиједило је дружење на дворишту друштвеног дома.
Фотографије:
У сједишту Српског народног вијећа. Гајева 7, 10000 Загреб , 22.07.2025. године, одржана је 21. сједница ВИ Сазива Предсједништва Српског народног вијећа.
Средишња тема дневног реда била је обиљежавање 30 -годишњице трагедије и егзодуса српског народа ,везано за војно редарствену акцију хрватске војске и полиције, "Олуја", из 1995 године.
Предсједништво је усвојило приједлог да се централна манифестација поводом страдања српског народа одржи у мјесту Жировац Доњи код Двора на Уни, дана 03.08.2025. године, светом литургијом и парастосом свештеника Српске православне цркве а потом и полагањем вијенаца на заједничку гробницу.
У овом селу су побијени Срби кретавши се у колони ка ријеци Уни. Њих 64-еро сахрањени су у заједничку гробницу а њих 41 је ексхумирано, утврђена су методом ДНК њихова имена и презимена а нажалост, за преосталих 23-оје није било потраживања од стране породица.
Предсједници жупанијских вијећа српске заједнице изнијели су информацију о начину обиљежавања овог датума у својим жупанијама.
ВСНМ ББЖ ће 03.08.2025. године уз сурадњу са Српском православном црквом, парохијом у Дарувару коју предводи парох Ђорђе Теодоровић, након свете литургије одржати ће се парастос и помен за страдале Србе.
Предвиђамо након тога одлазак у Српски културни центар "Исидор Добровић" гдје ће се окупити представници наших опћинских и градских вијећа, Српских културних друштава Просвјета као и представници српских удруга наше жупаније, како би прочитали "Изјаву сјећања" Српског народног вијећа.
Предсједник СНВ-а Борис Милошевић реферирао је члановима предсједништва пријетеће писмо које је њему упућено из непотписаног извора а о истоме је обавјештана полиција.
Фотографије:
Парох Српске православне цркве Свете Тројице у Бјеловару, отац Стефан Максимовић, за вјерни народ организирао је 19 и 20.07. 2025. године дводневни излет у Србију, манастири Каона, Лелић, Ћелије и наравно град Ваљево.
На путу од Шабца према Ваљеву смјестио се манастир Каона припадајући Епархији шабачкој.
Манастир је настао у 14. вијеку, а прва црква датира из 11 вијека.По народном предању манастир је задужбина Иконије, сестре Милоша Обилића.
У манастиру се чува дијелић моштију Преподобне мајке Параскеве.
Сама манастирска црква посвећена је Светом Архангелу Михаилу.
По доласку у Ваљево (како кажу духовни центар Србије и пустиња за боготражитеље) и смјештају у локални хотел "Гранд", упутили смо се према средишњој Саборној цркви Васкрсења Господњег, посвећеног спаситељу нашем Господу Исусу Христосу,односно његовом Васкрсењу.
О монументалности и величини храма говори и податак да у њега стане око 2000 вјерника и један је од највећих светиња Српске православне цркве у Србији.
Његова дужина је 46 метара, ширина 24, а висина 47 метара, а приземље и галерија имају око 1200 метара квадратних.
Смјестио се на ушћу ријеке Градац у Колубару.
Храм је у почетној фази иконописања.
Уз саму светињу смјестила се црква посвећена Светом Нектарију Егинском, грчком светитељу.
Иницијатор градње овога храма био је благопочивши, Његово преосвештенство Епископ Ваљевски Господин Милутин.
Дјелић моштију светога Нектарија налазе се у светињи уз које се свакодневно читају молитве за оздрављење.
Сутрадан смо се упутили у село и манастир Лелић (родно село Светога Владике Николаја), смјештено 11 км од Ваљева.
Манастир је задужбина светог Владике Николаја Велимировића, његовог оца Драгутина и мајке Екатарине.
Светитељеве мошти пренијете су 1991 године у Србију из манастира Светог Саве у Либертвилу, држава Илиноис, САД.
1991 године отворен је музеј у кругу манастирског комплекса посвећен Епископу Николају, једном од највећих умова Српске православне цркве.
У 8,30 сати одржана је Света литургија у којој су учествовали и оци Стефан Максимовић као и Миомир Гвојић, парох у Великој Писаници.
Вјерни народ имао је прилику да цијелива Светитељеве мошти уз отворен одар.
По завршетку литургије и послужења, игуман, отац Георгије говорио је нашим излетницима о животу и дјелу Светога Владике Николаја.
Потом смо се упутили у правцу манастира Ћелије, чија је црква посвећена Светом великомученику Георгију.
Смјештен је 6 км југозападно од Ваљева на лијевој обали ријеке Градац, поред пруге Београд-Бар, добро скривен у котлини.
Настанак манастира веже се за период краља Драгутина Немањића који је у периоду од 1282- 1316. године управљао овим крајевима.
Монаси овог манастира имали су великог удјела у дизању буна против Турака, па је злогласни паша Бушатлија 1791 године запалио Ћелије заједно са 13 цркава ваљевског краја.
У манастирској цркви чувају се мошти Светог Аве Јустина Поповића једног од највећих теолога православља, не само српског.
Обзиром да се аутобус није могао спустити до самог манастира, вјерни народ се до манастира упути пјешице, великом косином и преходавши 950 степеница.
Наравно, повратак до аутобуса многи су учинили ангажирањем такси превоза, а засигурно да су многи имали јутрошње тегобе везане за упале мишића.
Било је ово изузетно лијепо искуство уз похвалу организатору путовања као и вјерном народу.
Фотографије: